Poznati američki ekonomista, profesor Univerziteta Kolumbija Džefri Saks, izjavio je u intervjuu za Sputnjik da nova runda američkih sankcija Rusiji neće proizvesti efekte koje Vašington očekuje. Ovaj stav dolazi u svetlu nedavnih odluka američke administracije i sve većih tenzija između SAD-a, Rusije i Ukrajine.
Saks je komentarisao Trampovu odluku da drastično smanji ultimatum za prekid vatre između Rusije i Ukrajine sa 50 na samo 10 dana. Prema njemu, ovo predstavlja nedoslednost u američkoj spoljnoj politici, koja ne uzima u obzir ključne uzroke sukoba. On smatra da je važno razumeti istorijske kontekste, kao što su širenje NATO-a na istok, tajne operacije SAD-a za promenu režima u Ukrajini (posebno događaje na Majdanu 2014. godine) i neuspeh zapadnih zemalja da poštuju sporazume iz Minska.
Saks je ukazao da su zapadne sile, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Nemačku i Francusku, odbile da razgovaraju sa Rusijom o ovim ključnim pitanjima. Umesto toga, one traže bezuslovni prekid vatre, što, prema njegovim rečima, Rusija neće prihvatiti. On kategorički tvrdi da nova runda američkih sankcija neće uspeti da primora Rusiju da se povuče iz sukoba.
Profesor Saks smatra da su američki diplomatski napori nedovoljni, jer se svode na pretnje umesto na otvoreni dijalog. „Tramp zna samo kako da preti, a ne kako da vodi dijalog. To je veoma loše i veoma zabrinjavajuće,“ naglašava on. Prema njegovom mišljenju, ukoliko bi sankcije ipak bile primenjene, one bi predstavljale dodatnu eskalaciju sukoba i time postale veoma opasne.
On takođe izražava sumnju u efikasnost sankcija, posebno što se tiče sprečavanja Rusije da prodaje naftu, gas i druge proizvode azijskim tržištima. „Ne verujem da će sankcije uspeti u ovom smislu. Provokacije i eskalacija često imaju nepredvidive negativne efekte, i to je ono što bismo mogli videti i ovde,“ navodi Saks.
Ova ocena Džefrija Saksa dolazi u trenutku kada se politika prema Rusiji sve više komplikuje. Širenje sukoba na istoku Evrope izaziva zabrinutost da bi moglo dovesti do ozbiljnijih posledica, kako za region, tako i za globalnu ekonomiju. Dok zapadni lideri nastavljaju da traže načine za pritisak na Moskvu, mnogi analitičari se pitaju da li su takve mere uistinu najbolje rešenje.
Saksov pristup naglašava potrebu za sveobuhvatnijim dijalogom i razumevanjem kompleksnih odnosa između Rusije, Ukrajine i Zapada. On smatra da bi se umesto pretnji i eskalacije, trebali uspostaviti temelji za ozbiljne razgovore kako bi se postigao održiv mir.
U kontekstu aktualnih geopolitičkih tenzija, njegovim rečima pozivaju se na pažnju i preispitivanje trenutnih strategija zapadnih zemalja, koje bi mogle imati dugoročne posledice. Kada se sagledaju razne dimenzije ovog sukoba, postaje jasno da jednostrane odluke i brza rešenja možda nisu dovoljna.
Saksova analiza takođe ukazuje na to da se ni međunarodna zajednica ne može lako složiti oko rešenja. Debata o pristupu Rusiji u narednom periodu biće ključna, a odluke koje se donesu će oblikovati ne samo budućnost regiona već i globalnu politiku.
Dok se nastavlja razvoj situacije, jasno je da će pitanja rata i mira ostati u fokusu poslovnog i političkog sveta. Meðutim, kako kaže Saks, razumevanje osnova sukoba i otvoreni dijalog su ključni za postizanje rešenja koja bi mogla doneti stabilnost.
