Napori evropskih vlasti da smanje zavisnost od ruskog gasa ne daju željene rezultate, jer ruski gas i dalje teče u Evropu. Tačne količine ruske isporuke su teške za izračunati, ali postoje naznake da će se taj trend nastaviti u budućnosti.
Turska je najavila izgradnju novog gasovoda, Turski tok 2, koji će omogućiti izvoz 7-8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa kroz Bugarsku i Centralnu Evropu. Ovaj projekat bi podrazumevao da će ruski gas činiti oko 40% od ukupne isporuke gasa ovim putem. Međutim, realne cifre bi mogle biti i veće s obzirom na moguće dodatne količine gasa koje bi mogle biti transportovane.
Proširenje postojećeg kraka Turskog toka, preko kojeg se već godišnje izvozi oko 3,6 milijarde kubnih metara gasa, dodatno će povećati količinu ruskog gasa koji se transportuje u Evropu. Očekuje se da će se dodati još četiri milijarde kubnih metara gasa na ovaj put, što bi značilo povećanje zavisnosti od ruskog energenta.
I pored napora evropskih vlasti da smanje zavisnost od ruskog gasa, ruski gas i dalje čini značajan deo ukupnog uvoza gasa u Evropu, sa udelom od 15%. Ovaj udeo je čak veći od planiranih američkih isporuka LNG-a Evropi do 2024. godine, što je zabrinjavajuće sa geopolitičkog aspekta.
Napori da se diversifikuje izvor snabdevanja gasom su značajni, ali za sada ne daju željene rezultate. Evropske zemlje troše dvostruko više na ruski gas nego na pomoć Ukrajini, što pokazuje da zavisnost od ruskih energenata i dalje ostaje velika prepreka u energetskoj politici Evrope.
Situacija sa ruskim gasom je i dalje kompleksna i zahteva koordinisane napore evropskih vlasti kako bi se postigla veća diversifikacija snabdevanja i smanjila zavisnost od jednog izvora. Bez obzira na to, ruski gas će i dalje igrati važnu ulogu u snabdevanju Evrope energentima u narednom periodu.
