Novootkrivena super-Zemlja HD 20794 d, koja se nalazi na udaljenosti od samo 20 svetlosnih godina, mogla bi imati tekuću vodu, a time i uslove pogodne za život. U razgovoru za Euronews Srbija, astrofizičar Jovan Aleksić iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“ govorio je o savremenim otkrićima u astronomiji i potrazi za „drugom Zemljom“.
Aleksić ističe da su pre tri decenije astronomi znali samo za planete unutar našeg Sunčevog sistema, verujući da samo Sunce ima planetarni sistem. Danas, zahvaljujući napretku u tehnologiji, poznato je više od 5000 egzoplaneta, a svakodnevno se otkrivaju nove. Međutim, ključno je ne samo pronaći nove planete, već i utvrditi da li su slične Zemlji i imaju uslove pogodne za život.
Jedna od nedavno otkrivenih planeta, HD 20794 d, nalazi se u „nastanjivoj zoni“ svoje zvezde, što sugeriše mogućnost postojanja tečne vode – ključnog preduslova za život. No, Aleksić podseća da se postojanje tečne vode ne može smatrati istim kao postojanje života. „Nemamo dokaze da postoji život van Zemlje. Možemo samo procenjivati koji planeti imaju povoljne uslove“, naglašava on.
Postojanje tečne vode definisano je opsegom temperature između 0 i 100 stepeni. Aleksić opisuje da se u okolini svake zvezde, uključujući naše Sunce, nalazi prsten gde temperatura omogućava da voda ostane u tečnom stanju. Zemlja se nalazi unutar tog prstena, a isto važi i za HD 20794 d, iako njenih razdaljina ne možemo direktno porediti sa onima u našem Sunčevom sistemu.
Istraživanje udaljenih egzoplaneta se trenutno oslanja na daljinska posmatranja, jer savremena tehnologija još uvek ne omogućava slanje misija na njih. Astronomi se fokusiraju na analizu atmosferičnih svojstava tih planeta, tragajući za potencijalnim znakovima života. Metoda koja se često koristi u ovoj potrazi je spektroskopija, koja proučava svetlost koja dolazi s egzoplaneta.
„Ova svetlost može sadržati informacije o hemijskom sastavu atmosfere. Na primer, ako detektujemo gasove koji ne mogu nastati prirodnim putem, pretpostavićemo da je to rezultat bioloških procesa, kao što je kisik koji proizvode biljke na Zemlji,“ objašnjava Aleksić.
Aleksić naglašava da Zemlja ostaje jedino mesto za koje sa sigurnošću znamo da ima život. Iako hipoteze o postojanju mikroorganizama na drugim planetama postoje, pronalaženje inteligentnog života ostaje daleki cilj. On se nada da bi eventualno otkriće nekog oblika života izvan Zemlje moglo biti spektakularan događaj, koji bi imao planetarne razmere.
Do tada, glavni fokus istraživača ostaje na Marsu, koji je trenutno jedina planeta unutar našeg sistema koja može da se proučava kroz misije. Mars ima čvrsto tlo i uslove koji su dovoljno slični onima na Zemlji, što ga čini savršenim kandidatom za buduća istraživanja i moguće misije.
„Ako se izgrade baze na Marsu, otvorila bi se nova vrata za istraživanje i svakako bi se obezbedila mogućnost daljih otkrića,“ dodaje Aleksić. Razmatrane su sličnosti između Marsa i Zemlje, kao i razlike koje se tiču temperature i uslova, naglašavajući da Mars, iako hladniji, nije drastično drugačiji od Zemlje.
Potraga za životom van Zemlje i istraživanja u astronomiji nastavljaju se, a sa napretkom tehnologije i novih metoda istraživanja, naučnici se nadaju da će uskoro otkriti nove horizonte u razumevanju univerzuma i možda otkriti nepoznate forme života.