Tim naučnika dobio je jedinstven uvid u jedan od najranijih i najvažnijih koraka u stvaranju ljudskog života. Novo istraživanje, koje je sprovedeno od strane Instituta za bioinženjering Katalonije (IBEC) u saradnji sa Univerzitetskom bolnicom Dekseus, donosi prvi snimak trenutka kada se ljudski embrion usađuje u matericu. Ova studija, objavljena u časopisu „Science Advances“, predstavlja značajan iskorak u razumevanju procesa implantacije.
Snimci zabeleženi tokom istraživanja prikazuju kako se embrion „ukopava“ u tkivo materice. Istraživači veruju da bi ova nova metodologija mogla da razjasni razloge zbog kojih embrioni često ne uspevaju da se ugnezde, čime bi se potencijalno poboljšali tretmani za plodnost. Prema rečima Samuela Ohosnegrosa, vodećeg autora studije, „željeli smo da proučimo implantaciju jer je to glavna prepreka u ljudskoj reprodukciji.“
Iako naučnici danas imaju mnogo saznanja o razvoju ljudskog embriona, postoje ozbiljna ograničenja u proučavanju ovog procesa. Dosad je bilo moguće posmatrati embrion samo tokom prvih nekoliko dana pre nego što započne implantacija, a većina dosadašnjih istraživanja oslanjala se na „fotografije u trenutku“ ili na modele dobijene proučavanjem životinja. Ova istraživanja su korisna, ali ne mogu u potpunosti objasniti kako se embrion razvija unutar ljudske materice. Implantacija predstavlja prvi korak trudnoće jer tek tada embrion postaje deo materice, a trudnoća se može smatrati započetom.
Tim istraživača, među kojima su i naučnice Ameli Godeo i Ana Seriola, razvio je specijalan materijal koji imitira spoljašnji sloj tkiva materice, na koji se embrion vezuje. Ova gel-matrica, napravljena pretežno od kolagena i drugih proteina, omogućila je naučnicima da mikroskopski prate ceo proces implantacije. Paralelno su proučavali i embrione miševa, otkrivajući značajne razlike između njih i ljudskih embriona.
Prema Ohosnegrosu, „kada se embrion miša postavi na matricu, on ostaje na površini i širi se, dok ljudski embrion odmah počinje da ‘kopa’, prodire i usađuje se u matricu, nastavljajući da raste. Ljudski embrion je jači, veći i mnogo invazivniji.“ Ova razlika u ponašanju embriona može biti ključna za razumevanje kako ljudski embrion uspeva da se implantira tako agresivno.
Iako ostaje mnogo nepoznanica o mehanizmima implantacije, istraživači se nadaju da će njihova otkrića imati veliki značaj za porodice u budućnosti. Statistike pokazuju da samo oko 30 procenata embriona, bilo prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom, dovodi do rođenja deteta, a većina neuspeha dešava se upravo u fazi implantacije ili neposredno posle nje. Razumevanje tog procesa može pružiti ključne informacije o prevenciji spontanih pobačaja i unapređenju plodnosti.
Tim planira da nastavi s detaljnim proučavanjem implantacije, kao i da standardizuje materijale koji se koriste kako bi i drugi istraživački timovi mogli da sprovode slične eksperimente. Ohosnegros naglašava važnost Univerzitetske bolnice Dexeus i pacijenata čija su donirana embriona omogućila ovo istraživanje. On ističe, „Važno je prepoznati da bez velikodušnosti pacijenata koji su donirali embrione za nauku, ne bismo mogli da proučavamo sopstvenu vrstu.“
Ovo istraživanje predstavlja značajan korak na putu ka boljem razumevanju ljudske reprodukcije i može otvoriti vrata za nova saznanja koja će doprineti unapređenju tretmana za plodnost. Takođe, ono pokazuje kako se nauka može osloniti na etičku i humana donaciju radi boljitka čovečanstva.
