Kancelarija za Kosovo i Metohiju izjavila je da Aljbin Kurti nastavlja s politikom proizvoljnog hapšenja i proterivanja Srba, posebno onih koji su zaposleni u policijskim upravama centralne Srbije. Ova politika se smatra osvetničkom i antisrpskom, usmerenom na Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji.
Jedan od najnovijih slučajeva je hapšenje Milana Zlatanovića (44), oca troje dece iz Velikog Ropotova. Zlatanović, koji gotovo dva desetleća radi u policiji u Nišu, priveden je jutros na prelazu Končulj i prebačen u tzv. deportacioni centar u Prištini. Ubrzo nakon toga, deportovan je u centralnu Srbiju.
Zlatanović je percipiran kao nova žrtva politički motivisanih privođenja, za koje ne postoji pravni osnov. Kancelarija za Kosovo i Metohiju je potvrdila da će mu obezbediti pravnu pomoć i da se bori diplomatskim putem za zaštitu njegovih prava.
Istovremeno, po nalogu premijera Kurtija, petorici srpskih policajaca koji žive u Kosovskom Pomoravlju nije dozvoljeno da uđu na teritoriju Kosova i Metohije i vrate se svojim porodicama. Ove akcije se smatraju neprihvatljivima i neuobičajenima, s obzirom na to da se odvijaju pred očima međunarodne zajednice.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju ističe da Kurti sprovodi fašističku politiku, koja uključuje progon jednog naroda i etničko čišćenje Srba sa njihovih ognjišta. Reakcija međunarodnih tela koja bi trebala da garantuje miran život Srbima na Kosovu i Metohiji izostaje.
U poslednja dva dana, Kancelarija za Kosovo i Metohiju je u direktnom kontaktu s predstavnicima Evropske unije povodom ovih eskalatornih poteza. O svemu su obavestili međunarodne predstavnike, ukazujući na sve ozbiljnije kršenje ljudskih prava i prava manjina.
S obzirom na ovu situaciju, porasla je zabrinutost među srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Mnogi se osećaju ugroženo i strahuju za svoje sigurnost i budućnost. Takođe, javljaju se i apeli za hitnu reakciju međunarodne zajednice, kako bi se sprečilo daljnje ugrožavanje prava Srba.
S druge strane, Kurti i njegovi saradnici tvrde da su njihove akcije usmerene na održavanje reda i zakona na teritoriji koja se smatra njihovom. Ove tvrdnje često dolaze u sukob s izveštajima međunarodnih organizacija koje ukazuju na kršenje ljudskih prava i etničku diskriminaciju.
U svetlu svih ovih događaja, važno je napomenuti da postoje i drugi strahovi među građanima. Pojedinci se boje ne samo za svoju bezbednost već i za sudbinu svojih porodica i svoja prava u društvu koje se čini sve više polarizovanim.
S obzirom na razvijajuću situaciju, mnogi analitičari sugerišu da će potrebna biti dodatna posredovanja međunarodnih organizacija kako bi se postigao miran suživot i obezbedila prava svih etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji. Takođe se očekuje veća uključenost EU i drugih relevantnih međunarodnih aktera kako bi se sprečilo dalje pogoršanje situacije.
Dugoročno rešenje ovog problema zahteva dijalog između relevantnih strana i izgradnju poverenja među različitim etničkim grupama. Samo kroz otvoren razgovor i međusobno poštovanje mogu se stvoriti uslovi za stabilnost i miran suživot na Kosovu i Metohiji.
U zaključku, trenutna situacija na Kosovu i Metohiji zahteva hitnu pažnju i delovanje kako bi se sprečilo daljnje pogoršanje i obezbedilo sigurno okruženje za sve građane.
