Italijanski filmski producent Andrea Jervolino najavio je ambiciozan projekat koji će obeležiti prelaz u svet kinematografije. U pitanju je film pod nazivom „Slatka besposlenost“, koji će biti u potpunosti režiran od strane veštačke inteligencije, uz glumce koji su takođe stvoreni pomoću tehnologije. Premijera ovog intrigantnog dela zakazana je za februar 2026. godine, a dosad je javnosti predstavljen samo trejler.
Film „Slatka besposlenost“ vodi reditelj pod nazivom Felini AI, koji je razvijen da slavi evropsku kinematografiju kroz poetski i sanjalački jezik. Felini AI je proizvod Jervolino AI, specijalizovanog odeljenja za veštačku inteligenciju. Andrea Jervolino, kao producent i supervizor, nadgleda ceo proces i tehnologiju koja stoji iza ovog projekta.
U ovom filmu, prikazan je svet u kojem samo jedan procenat čovečanstva nastavlja da radi, dok ostatak populacije uživa u slobodnom vremenu koje im omogućavaju mašine. Rad je postao simbolički ritual, a film istražuje teme slobode i tehnologije u budućnosti. Ovaj koncept slobodnog vremena ukazuje na promene koje bi se mogle dogoditi u društvenim normama i životnim stilovima kada automatizacija i veštačka inteligencija postanu dominantni.
Glumačku postavu obezbeđuje Jervolino Aktor+, agencija koja zajedno sa pravim glumcima kreira digitalne verzije koje Felini AI može koristiti u svom radu. Ova inovativna metoda mape zasnovana je na analizi stvarnih glumaca, omogućavajući kreiranje veštačkih avatare koji preuzimaju njihove uloge. Ovaj pristup otvara mnoge mogućnosti, ali postavlja i pitanja o etici i umetničkoj vrednosti takvih radova.
Jervolino je izrazio uverenje da ovaj projekat predstavlja „novo poglavlje u istoriji kinematografije“. Njegov cilj nije zameniti tradicionalne filmove, već ujediniti ljudsku osetljivost sa kreativnom moći veštačke inteligencije, kako bi se ispričale priče koje dosad nisu bile zamišljene. Ovaj pristup uključuje istraživanje sintetičke naracije, gde veštačka inteligencija može stvoriti stvarnosti i likove na načine koji su ljudima ranije bili nedostupni.
Iako su mnogi umetnici i kritičari skeptični, sve više kompanija se okreće razvoju sadržaja koji uključuje veštačku inteligenciju. OpenAI je nedavno najavio saradnju s produkcijskim kućama u Londonu i Los Anđelesu na stvaranju dugometražnog animiranog filma korišćenjem veštačke inteligencije. Takođe, Oskar za najbolji animirani film ove godine dodeljen je filmu „Flow“, koji je takođe u potpunosti izrađen uz pomoć AI.
Ova transformacija u industriji zabave dovodi do važnih pitanja o budućnosti filma i umetnosti u celini. Kakve će posledice imati korišćenje veštačke inteligencije za stvaranje sadržaja? Da li će veštačka inteligencija moći da dočara emotivni naboj i dubinu ljudskog iskustva? Da li će takvi projekti razvodniti umetničku vrednost filma ili će, naprotiv, obogatiti formu?
U svakom slučaju, „Slatka besposlenost“ predstavlja korak ka budućnosti filma koja je ispunjena inovacijama i izazovima. Dok se filmovi zasnovani na veštačkoj inteligenciji bude na horizontu, javljaju se i nova etička i kreativna razmatranja o tome kako se umetnost i tehnologija mogu spojiti. Jervolino se nada da će njegov projekat inspirisati i druge filmske stvaraoce da istraže nove načine pripovedanja.
Kako se svet bori sa brzim razvojem tehnologije, biće zanimljivo pratiti kako će publika reagovati na ovakve filmove i kakvu će ulogu AI igrati u budućnosti kinematografije. Bez sumnje, tehnologija će nastaviti da oblikuje umetnost, ali vredi proći kroz proces i razmotriti na koji način može istaći ljudsku kreativnost. Celo ovo delovanje ukazuje na potencijalnu promenu paradigme u industriji filma, ostavljajući otvorena vrata mnogim neistraženim mogućnostima.
