Na jednoj od najlepših i najdivljijih planina Srbije, u krajobrazu gde je priroda još uvek netaknuta, nalazi se Mrtvački most, koji meštani spominju s posebnim strahopoštovanjem. Njegovo ime više podseća na horor film nego na prelepu planinsku stazu, ali priče koje ga prate, daleko su mračnije od bilo kakve fikcije. Ovaj most, smešten na reci Temštici, blizu sela Oreovica, između Toplog Dola i Temske, na prvi pogled izgleda kao običan prelaz. Međutim, njegov naziv i legende u vezi s njim čine ga jednim od najstrašnijih mesta u Srbiji.
Najpoznatije legende koje objašnjavaju poreklo imena ovog mosta povezuju se sa ratovima protiv Turaka i događajima iz Drugog svetskog rata. Prva legenda govori o hajduku Stojanu Stefanoviću, poznatom kao Dubanća, koji je u krvavoj borbi napao turkog spahiju Huseina. U toj borbi, spahija je ubijen na mestu gde se danas nalazi most, a prema nekim verzijama, hajduk je takođe izgubio život. Ova tragična smrt ostavila je toliko snažan utisak da je most nazvan Mrtvački.
Druga legenda, vezana za noviju istoriju, datira iz marta 1944. godine, kada su partizani na Mrtvačkom mostu izveli zasedu bugarskoj vojsci. U tom sukobu poginulo je 40 bugarskih vojnika i dva srpska partizana, a većina tela odnela je reka. Ovaj događaj takođe doprinosi mračnom ugledu mosta.
No, ono što ovaj most čini još mističnijim nisu samo ti istorijski događaji, već i priče koje se prenose kroz generacije. Lokalni meštani tvrde da se po noći mogu čuti jauci, vrisci i šapti duša koje nikada nisu pronašle mir. Neki tvrde da su to duše poginulih vojnika, dok drugi veruju da su to duše zločinaca koji su tokom rata činili nedela. Čak i danas, mnogi planinari se klone kampovanja u blizini mosta, a neki svedoci govore o senkama koje se kreću među drvećem.
Još jedan zloslutni element u vezi sa Mrtvačkim mostom jeste ideja o „Mrtvini“, levom obalom reke, poznatoj po tome što su mnogi ljudi misteriozno nestajali. Stariji meštani govore o dušama zločinaca koje su se na tom mestu vodile krvave borbe, proklinjući mesto u kojem su izgubili živote. To ih proganja, a lokalni vernici smatraju da priroda ovde ima sposobnost da zapamti bolne trenutke iz prošlosti.
Danas, Mrtvački most privlači sve više avanturista, mistika, i turista koji traže uzbuđenje. Ipak, meštani upozoravaju da nije pametno istraživati ovo mesto, posebno noću. U svetlu nesretnih događaja iz prošlosti, priče o Mrtvačkom mostu postaju sve fascinantnije, ali i zastrašujuće.
S obzirom na sve legende koje ga prate, izvesno je da ovde priroda i prošlost čine jednu mračnu simbiozu. U Srbiji postoji mnogo mostova, ali samo jedan nosi teret smrti u svom imenu. Izgleda da je najbolje da ova mesta ostanu legende, a most se prelazi isključivo tokom dana, jer misterije koje okružuju Mrtvački most mogu biti opasne za istraživanje.
Kao što kažu, možda su neka mesta bolje ostaviti neistražena, jer je njihova prošlost previše teška, a misterije previše zastrašujuće. Na kraju, Mrtvački most ostaje simbol mračnih događaja u srpskoj istoriji i ukazuje na to da priroda, iako lepa, može biti i dom nečega mnogo mračnijeg.
