Norveški Nobelov komitet je po prvi put u 125 godina omogućio medijima da zavire u proces odlučivanja o dobitniku Nobelove nagrade za mir. Pet članova komiteta, zajedno sa sekretarom, okuplja se u sali Nobelovog instituta u Oslu, koja je ukrašena hrastovim nameštajem i portretima svih prethodnih dobitnika. Ovaj prostor je takođe predviđen za ovogodišnjeg laureata, ističe Bi-Bi-Si (BBC).
Predsednik komiteta, Jorgen Vatne Fridnes, opisuje proces kao „tenzičnu raspravu“, ali naglašava da konačna odluka mora biti zasnovana na konsenzusu i principijelnosti. Ovo novo otvaranje procesa dolazi u trenutku kada se mnogi kandidati uzdaju u ovo prestižno priznanje.
Jedan od najzvučnijih kandidata ove godine je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, koji je javno izjavio da zaslužuje Nobelovu nagradu zbog svojih diplomatskih inicijativa i „rešenja sedam ratova“. Takođe, lideri poput izraelskog predsednika Benjamina Netanjahua i vlade Pakistana javno su izrazili svoje nominacije u njegovu korist, što dodatno komplikuje situaciju oko odabira.
Trampovi saradnici, uključujući glavnog izaslanika Stiva Vitkofa, vrše pritisak na komitet da ga prepoznaju kao „najboljeg kandidata“ u istoriji nagrade. Ipak, stručnjaci ističu da Trampova administracija ima značajne prepreke na tom putu. Njegovo povlačenje iz međunarodnih institucija i sporazuma, kao i unutrašnje politike koje su često suprotstavljene ideji međunarodne saradnje, kako navodi direktorka istraživačkog centra PRIO, Nina Greger, predstavljaju problem.
Zbog zatvorenosti procesa i činjenice da je lista nominacija, koja broji 338 kandidata, zatvorena u januaru, Tramp, koji se nedavno vratio na funkciju, ne može da bude ozbiljan kandidat za ovu godinu. Stručnjaci sugerišu da bi njegovi mirovni planovi za Gazu mogli učiniti da se razmatra kao kandidat za sledeću godinu.
Nobelova nagrada za mir često se dodeljuje manjim grupama i manje poznatim pojedincima, a ne kao potvrda ličnih ambicija ili ego-trijumfa. To potkrepljuju i portreti četiri američka predsednika koji su dobili ovu nagradu, uključujući Baraka Obamu, koji su se borili protiv različitih izazova kao što su ratovi, nuklearno oružje, klimatske promene i aparthejd.
Studenti i stručnjaci naglašavaju značaj ovog priznanja kao priznanja za doprinos miru čovečanstvu. Nobelova nagrada je često dodeljena onima koji su uložili napore u postizanju trajnog i održivog mira, a ne onima koji se fokusiraju isključivo na lične ciljeve.
U svetlu ovih dešavanja, komitet će se morati suočiti s pritiscima i očekivanjima javnosti. Dok se rasprave nastavljaju, pažnja sveta biće usmerena ka Oslu, gde će se uskoro doneti odluka o jednom od najvažnijih priznanja u oblasti mira.
Članovi komiteta svake godine ističu da je selekcija dobitnika dug i mukotrpan proces, koji zahteva duboku analizu svake nominacije i konzultacije između članova. Različite perspektive na vođe kao što je Tramp dodatno otežavaju proces odluke, što čini ovaj trenutak ključnim u istoriji Nobelove nagrade.
Završni postupci biranja dobitnika nastaviće se i u budućnosti, dok će Nobelov komitet i dalje težiti da sačuva integritet i značaj ovog prestižnog priznanja. U međuvremenu, proces otvorenosti može doneti promene u načinu na koji se bira dobitnik nagrade, ostavljajući mogućnost da se svaki novi kandidat sagleda iz različitih uglova.
