U poslednje vreme, jedna kineska kompanija, „Lixun Electro-Acoustic Technology“, našla se na udaru oštrih kritika zbog svoje kontroverzne odluke da postavi nadzorne kamere u toalete svojih zaposlenih. Ova mera je uvedena kako bi se pratilo vreme koje zaposleni provode u toaletu, a kompanija je čak počela kačiti fotografije onih koji su „prestupili“ na takozvani „zid srama“. Reakcije na ovu praksu su bile žestoke, a korisnici društvenih mreža su je okarakterisali kao invazivnu i neprimerenu.
Naime, mnoge kineske kompanije već duže vreme pokušavaju da smanje vreme koje zaposleni provode u toaletu. To postižu raznim metodama, uključujući postavljanje tajmera i ograničavanje broja WC pauza na samo jednu po radnom danu. Međutim, ova praksa kompanije „Lixun“ premašila je sve dosadašnje mere. Portparol kompanije izjavio je da je postavljanje kamera imalo za cilj da obeshrabri besposličarenje u radno vreme. Prema njegovim rečima, zaposleni su često provodili previše vremena u toaletu, koristeći ga kao prostor za pušenje ili igranje video igara.
Izvori iz kineskih medija izvestili su da kompanija nije samo nadzirala aktivnosti svojih zaposlenih u toaletu, već je i javno sramotila one koji su se upustili u navike poput pušenja ili igranja igara na telefonu. „Osoblje je provodilo previše vremena u kupatilu pušeći ili igrajući igrice, što je uzrokovalo nelagodu među kolegama. Pušenje u toaletu je zabranjeno, a svrha naših taktika je da sprečimo zadržavanje zaposlenih u kupatilu duži vremenski period zbog takvih aktivnosti“, izjavio je portparol.
Ova praksa naišla je na talas negodovanja na kineskim društvenim mrežama, gde su korisnici optužili kompaniju za narušavanje privatnosti i potencijalno kršenje zakona. Mnogi su smatrali da su takve mere previše drastične i da predstavljaju ozbiljno kršenje ličnih prava zaposlenih. U isto vreme, slične prakse nisu strani fenomen u Kini. Na primer, pre nekoliko godina, jedna tehnološka kompanija iz Sjamena, u provinciji Fudžijan, suočila se sa sličnim kritikama zbog postavljanja nadzornih kamera u toaletima.
Ovaj incident je otvorio važnu diskusiju o granicama kontroli koje poslodavci mogu da vrše nad svojim zaposlenima, posebno kada su u pitanju lične prostore poput toaleta. Mnoge organizacije, uključujući sindikate i grupe za ljudska prava, pozvale su na odvođenje ovih tema ozbiljno, sugerišući da je potrebno uspostaviti jasnije granice i propise koji štite privatnost zaposlenih u radnom okruženju.
Zaposleni širom Kine često se suočavaju sa pritiscima koji dolaze od menadžmenta i korporativnih politika koje favorizuju produktivnost po svaku cenu. Iako je razumevanje potrebe za efikasnošću u poslu legitimno, postavlja se pitanje kako održati ravnotežu između poslovnih interesa i osnovnih ljudskih prava. Rasprave o privatnosti na radnom mestu nisu nove, ali su ovakvi incidenti često poput okidača za veće društvene promene.
Na kraju, ovaj skandal pokazuje da i dalje postoji dugačak put prema unapređenju radnih prava u Kini, gde pojedine kompanije i dalje smatraju da su ekstremne mere opravdane u potrazi za višom produktivnošću. U međuvremenu, zaposleni, kao i javnost, zahtevaju više poštovanja njihovog privatnog prostora i osnovnih ljudskih prava, nadajući se da će ovakvi incidenti postati sve ređi u budućnosti.
