Erozija obale zbog globalnog zagrevanja – uništeno 500 kuća
Globalno zagrevanje, u kombinaciji sa pojavom mulja u reci Paraiba, doprinelo je eroziji obale Atafone, severno od Rio de Žaneira i izazvalo uništavanje 500 kuća, uključujući i urušavanje četvorospratnice pored plaže. Ovo je jedna od bezbrojnih zajednica na plaži koje gube bitke na brazilskoj obali na Atlantiku dugoj 8.500 kilometara. Nivo mora je porastao za 13 centimetara u regionu oko Atafone u poslednjih 30 godina i mogao bi da poraste za još 16 centimetara do 2050. godine, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija „Nadošla mora u zagrejanom svetu“ objavljenom prošlog meseca.
Obalska područja kao što je Atafona mogla bi da izgube čak 150 metara u narednih 28 godina, rekao je Eduardo Bulhoes, pomorski geograf sa Federalnog univerziteta Fluminense. „Kombinacija klimatskih promena i globalnog zagrevanja… sa rekom koja više ne nosi pesak do plaža Atafone, izazvala je katastrofu za njene stanovnike i nema nade da će se ova situacija promeniti“, rekao je on za Rojters.
Iako dramatična, situacija sa Atafoninom nije jedinstvena u Brazilu. Plaža u Ponta Negri, jednom od najpopularnijih letovališta na severoistoku Brazila, takođe, se smanjuje. U poslednje dve decenije izgubila je 15 metara belog peska. Očekuje se da će se ovakve situacije širiti i na ostatak obale.
Vlasti su u procesu evakuacije stanovnika iz ugroženih područja i pružanja pomoći onima koji su ostali bez krova nad glavom. Međutim, zbog sve češćih ekstremnih vremenskih uslova i erozije, očekuje se da će se broj stanovnika koji su pogođeni ovakvim katastrofama povećavati.
Sve veća brzina erozije obale posledica je dugoročnih klimatskih promena i porasta nivoa mora, koji su direktno povezani sa globalnim zagrevanjem. Ova situacija naglašava hitnost potrebe za preduzimanjem mera zaštite i očuvanja obale, kao i usvajanje politika koje će smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
Uzrok ovakvim promenama na obali nije samo globalno zagrevanje već i degradacija prirodnih resursa i erozija reka usled ljudskih aktivnosti. Reke koje više ne donose pesak do obale, poput reke Paraiba, mogu dodatno ubrzati proces erozije i uništavanja obalnih zajednica.
U većini obalskih zajednica na brazilskoj obali, ekonomija se zasniva na turizmu i ribarstvu, te se ovakve katastrofe direktno odražavaju na živote i osnovna sredstva stanovništva. Na lokalnom nivou, potrebno je ulaganje u rešavanje ovih problema i sprovođenje preventivnih mera kako bi se sprečilo dalje uništavanje obale, a globalno, saradnja svih zemalja je neophodna kako bi se smanjili efekti klimatskih promena i zaštitila obala od dalje degradacije.
