Vladimir Đurić Đura, poznati srpski pisac, održao je promociju svoje nove knjige „Rok Pantenon“ u Beogradu, tokom koje je istakao trenutni status srpske kulture i njezinu vezu sa muzikom. On je naglasio da srpska kultura „vapi“ za jačim vezama s pop kulturom, koja je, prema njegovim rečima, bila marginalizovana usled dominacije turbo-folk muzike. Đurić je izražavao zabrinutost zbog činjenice da je turbo-folk postao zvanična kultura u Srbiji, što nije očekivao kada je započeo svoje književno stvaralaštvo.
Đurić je rekao da je želeo da grupe poput „Idola“ budu u centru pažnje srpske muzičke scene, a da se umetnici s turbo-folk scene preusmere ka nečemu suptilnijem i kreativnijem. Međutim, istakao je da su se umesto toga forsirali vulgarni aspekti turbo-folk muzike, što je doprinelo njenoj dominaciji u javnom prostoru. Njegova ideja da se folk muzika obogati i da se vrati na put umetnosti, čini se, nije naišla na plodno tle.
Govoreći o svojoj novoj knjizi, Đurić je izrazio ponos na svoj rad i izneo svoje iznenađenje zbog pozitivnog prijema kod publike. On je naglasio da nikada nije smatrao knjige samo komercijalnim proizvodima, već da je uvek težio nekim „nemogućim stvarima“. Đurić je poznat po svojoj strastvenoj potrazi za autentičnim i iskrenim izrazom kroz pisanje, što ga razlikuje od mnogih drugih autora.
Takođe, književni kritičar i urednik „Službenog glasnika“, Petar V. Arbutina, govorio je o Đurićevoj sposobnosti da „baštini, tumači i prikazuje autentičan duh Beograda“. Prema Arbutini, Đurićeva sedma knjiga predstavlja najbolju ilustraciju njegove raznolike umetničke ličnosti. Njegov fenomenološki pristup pomaže mu da se prepozna kao polivalentan autor, koji uspeva da nađe i iznese suštine svoje okoline kroz reči.
Đurić je, dakle, lik koji se prepoznaje kao značajan sudionik u kreiranju srpske kulturne scene. Njegova dela ne samo da odražavaju lične stavove i realnosti, već takođe nude i kritiku šireg društvenog konteksta. U ovom trenutku, kada je turbo-folk postao dominantan, Đurićeva reč dolazi kao poziv na vraćanje pažnje na bogatstvo koje tradicionalna i savremena kultura mogu doneti.
Pitanje koje se postavlja jeste kako će kulturna scena u Srbiji evoluirati u budućnosti. Da li će umetnici poput Đurića uspeti da skrenu pažnju na vrednosti koje su trenutno zapostavljene? Hoće li se srpska pop kultura razvijati u pravcu koji će obuhvatiti šire spektralne dimenzije ili će ostati u okovima trenutnog komercijalnog uspeha turbo-folka?
U ovakvim trenucima, važno je osigurati da umetnost prati evoluciju društva i da ne dozvolimo da se umetnički izrazi reduciraju na pukosproducirane formate. Đurićeva dela i doprinosi jasno ukazuju na to koliko je važno gajiti kreativni duh i otvoriti prostor za nove umetničke pravce koji mogu obogatiti srpsku kulturu.
U svetu punom brze potrošnje i instant zadovoljenja, Đurićeva reč postaje svetionik koji nas podseća na to koliko je važno ceniti dublje vrednosti u umetnosti i kulturi. Na kraju, ostaje da se vidi kakav će oblik srpska kultura poprimiti u budućnosti i kakvu će ulogu umetnici poput Đurića igrati u tom procesu.
