Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je od Odeljenja za kontrolu strane imovine (OFAC) Sjedinjenih Američkih Država da odloži sankcije barem na 90 dana, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Ova odluka je doneta u okviru napora da se očuva poslovanje NIS-a, koji je ključan za energetsku stabilnost ne samo Srbije već i celog regiona.
Prema rečima Đedović Handanović, cilj ovog zahteva je da se obezbede posebne ili opšte licence koje bi omogućile NIS-u da nastavi sa radom dok se ne pronađe rešenje za vlasničku strukturu i upravljanje kompanijom. Ukazala je na važnost NIS-a za snabdevanje građana Srbije naftom i naftnim derivatima, naglašavajući da bi sankcije negativno uticale na sposobnost kompanije da pruža ove usluge.
Vlada Srbije u potpunosti podržava ovaj zahtev i ističe da bi sankcije oštetile ne samo NIS već i ceo energetski sistem zemlje. Takođe, ovaj zahtev podržava i Vlada Mađarske, s obzirom na regionalnu povezanost i uzajamnu zavisnost u energetici.
Ministarka Đedović Handanović je ponovila da nema razloga za paniku među zaposlenima u NIS-u i građanima, ističući da će vlasti Srbije zaštititi njihove interese. Ukazala je na činjenicu da američki zvaničnici često naglašavaju da sankcije nisu usmerene protiv Srbije ili njenih građana. Naglašava se potreba za konstruktivnim dijalogom kako bi se očuvala energetska stabilnost.
Prethodna odluka OFAC-a uključila je sankcije prema ruskim kompanijama Surgunjeft i Gazpromnjeft, a te mere su uvedene s ciljem smanjenja prihoda Moskve koja finansira rat u Ukrajini. Velika Britanija takođe je uvela slične sankcije. U tom kontekstu, američki zvaničnici su naglasili da su sankcije prema NIS-u usmerene ka ruskim interesima, a ne prema Srbiji.
Tokom nedavne posete Beogradu, zamenik američkog državnog sekretara Ričard Verma je razgovarao s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i ponovio da NIS nije meta sankcija, već da te mere imaju za cilj da utiču na rusko vlasništvo u kompaniji. Prema njegovim rečima, ukoliko bi se ruski interes uklonio iz NIS-a, ne bi bilo negativnih ekonomski posledica po Srbiju.
Predsednik Vučić je dodatno naglasio da Srbija nije meta sankcija, ali je istakao da je to „slaba uteha“ za zemlju. On je ranije izjavio da SAD traže potpun izlazak ruskog interesa iz NIS-a i da ovaj proces treba da bude završen u roku od 45 dana.
U trenutnoj situaciji, Gazpromnjeft poseduje 50% NIS-a, dok je preostali deo prodan Gazpromu zbog prethodnih sankcija. Ovaj razvoj događaja izaziva zabrinutost u Srbiji, jer bi eventualno gubljenje ruskog vlasništva moglo imati značajan uticaj na energetsku stabilnost i snabdevanje.
S obzirom na važnost NIS-a za domaće tržište, Vlada Srbije želi da osigura da kompanija može da funkcioniše bez prekida dok se traže rešenja za vlasničku strukturu i potencijalno uklanjanje ruskih interesa. Ovaj zahtev za odlaganjem sankcija od strane OFAC-a simbolizuje ključnu tačku u energetskim odnosima između Srbije, SAD i Rusije.
Neizvesnost oko budućnosti NIS-a i ruskog vlasništva izaziva značajne političke i ekonomske tenzije. Beograd nastoji da očuva stabilnost i snabdevanje energijom, dok se istovremeno suočava sa pritisakom međunarodnih sankcija i potrebom za prilagođavanjem trenutnih odnosa sa Zapadom i Rusijom. U nastojanju da se obezbedi energetsku sigurnost, očekuje se da će se u narednom periodu voditi intenzivni razgovori između svih strana uključenih u ovaj složeni problem.
