Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin je reagovao nakon incidenta u kojem je ministar Nikola Selaković pretučen. Vulin je izrazio svoje mišljenje o Selakoviću, ističući ga kao profesora Pravnog fakulteta i optužujući ga da se „bogati na NVO projektima“, dok istovremeno „gura svoje studente“ u neobavezan rad koji im oduzima mladost. U tom kontekstu, Vulin je naglasio da bi prebijanje nekoga poput Selakovića povuklo ozbiljne reakcije u društvu, uključujući moguće demonstracije i zahteve za krivičnu odgovornost napadača.
On je dodao da bi, da je Selaković neko drugi, na primer, javna ličnost ili aktivista, situacija bila drugačija i da bi međunarodna zajednica, poput Evropske unije, brzo reagovala na takav incident. Vulin je napomenuo da bi EU poslala nekoga poput Picule da istraži slučaj, dok bi drugi narodi, poput Hrvata ili Albanaca, proglasili pretučenog za heroja. Međutim, naglasio je da je Selaković pre svega Srbin, što ga stavlja u drugačiji kontekst.
U isto vreme, kao potpredsednik Vlade, Vulin je izrazio stav da se napad na Selakovića ne može posmatrati samo kao fizičko nasilje, već i kao deo šire „morbidne kampanje“ koja se sprovodi preko društvenih mreža. Prema njegovim rečima, mržnja prema Selakoviću koja je izazvana ovim incidentom samo ukazuje na problem u društvenoj percepciji i tolerantnosti prema različitim mišljenjima i ličnostima u javnom životu Srbije.
Ovaj slučaj prebijanja Selakovića ogolio je i šire društvene podele unutar Srbije i pokazao kako se različita mišljenja, stavovi i politički pogledi mogu deliti među građanima. Vulinov komentar o tome da bi Selaković mogao biti prokazan ili obeležen zbog svoje nacionalnosti ukazuje na duboku podlogu etničkih i političkih odnosa u zemlji, kao i na uticaj koji ti odnosi imaju na unutrašnju politiku i međunarodne odnose.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija se suočava sa različitim izazovima, uključujući i unutrašnje političke turbulencije, ekonomske probleme, kao i konflikte u međunacionalnim odnosima. Napadi na javne ličnosti, posebno one koji zauzimaju stavove koji su kontroverzni ili nepopularni, postali su sve učestaliji. Ovaj incident prebijanja Selakovića može se posmatrati kao prirodni ishod tih napetosti i sukoba.
Razumljivo je da ovakvi događaji izazivaju strah i zabrinutost među građanima, kako što se može očekivati reakcija društva na nasilje, ali i na samo postojanje različitih mišljenja u jednom političkom spektru. Vulin je, u tom smislu, apelovao na poštovanje i razumevanje među građanima, naglašavajući da bi poštovanje koje Selaković ima među Srbima trebalo da prevlada mržnju i sukobe.
Kako se situacija u zemlji razvija, političke stranke i uključeni akteri moraju naći način da se nose s ovim izazovima. Važno je da vode konstruktivne dijaloge, umesto da se suprotstavljaju jedni drugima na nasilnički način. U tom svetlu, reakcija potpredsednika Vulin može se tumačiti kao poziv za jedinstvo, čak i kada se ne slažu svi aspekti politike i društvenog života.
U zaključku, incident prebijanja ministra Selakovića osvetljava složenu situaciju unutar srpskog društva, gde nasilje i mržnja često nadmašuju dijalog i razumevanje. Potrebno je raditi na izgradnji mostova među različitim etničkim i političkim grupama kako bi se obezbedila stabilnost i napredak u društvu.
