Neobični životni putevi doveli su dvadesetogodišnjeg Nikolu Vujčina Ramireza iz Kolumbije u Srbiju. Pre skoro tri godine, Nikola je odlučio da se preseli kako bi upoznao zemlju svog oca, koja mu je oduvek bila bliska kroz priče. Upisao je Ekonomski fakultet u Novom Sadu, a pored studija, postao je deo organizacije „Maglič grad“ gde radi kao skeledžija na reki Ibar, podno srednjovekovne tvrđave Maglič.
Nikola kaže da je njegov otac iz Srbije, ali je preminuo kada je on bio mali. „Nekako me je vuklo da dođem ovde, i taj san se ostvario,“ objašnjava. Njegov prvi dolazak u Srbiju bio je kao deo programa razmene učenika, a kasnije je pronašao priliku za volontiranje u Magliču putem sajta workaway.info, gde se okupljaju volonterski projekti iz celog sveta.
Život na 10.000 kilometara udaljenosti od rodnog grada Nikola ne doživljava kao teškoću. On se veoma dobro uklopio u zajednicu koja se vodi parolama vrednosti i požrtvovanosti. „Svi za jednog, jedan za sve“ je moto koji je brzo prihvatio. Opisuje krajolik oko Kraljeva kao predivan i ljude kao veoma prijatne.
Kada je prvi put stigao u Srbiju, Nikola je bio iznenađen razlikama u načinu života, prvobitno ga šokirala zima i hladnoća. „Sve je drugačije, od visine ljudi do načina života, ali sa vremenom sam uvideo sličnosti,“ kaže. Oduševljen je srpskom hranom i ističe da nije probao ništa što mu se nije dopalo. „Sarme, ćevapčići, musaka… na to, otkidam!“ dodaje kroz osmeh.
Nikola planira da ostane u Srbiji dok ne završi fakultet. Iako u kampu govori većinom engleski, ponovo koristi srpski, koji je naučio tokom razmene. „Ljudi se iznenade kad vide da ih vozi Kolumbijac. Valjda ti gene leže u meni, pa mi srpski nije toliko stran,“ objašnjava.
Idejni tvorac kampa u kojem Nikola radi, Miloš Sretenović, mladi arheolog, odlučio je da realizuje projekat održive zajednice podno tvrđave Maglič. Ovaj kamp je jedinstven u regiji i do sada je ugostio volontere iz celog sveta. „Konkurs je otvoren za svaku osobu, ali najviše interesovanja pokazuje Zapadna Evropa i Južna Amerika,“ kaže Miloš.
Volonteri učestvuju u različitim aktivnostima, poput čišćenja tvrđave i ekoloških akcija. Do sada je kroz kamp prošlo više od 230 volontera, a Miloš naglašava da je to velika avantura kako za njih, tako i za lokalnu zajednicu.
Na placu koji je Miloš otkupio postoje i dve stare štale koje su preuređene za smeštaj volontera i posetilaca. Svi gosti imaju obezbeđene osnovne uslove – struju, vodu, internet, toalet. Ono što ovu zajednicu posebno izdvaja jeste priprema hrane u kotlićima, koristeći plodove iz okruženja, poput gljiva i ribe.
Nikolaove reči o Srbiji i njegovim iskustvima u ovoj zemlji govore o njegovoj posvećenosti i ljubavi prema novoj sredini. U njemu se stvorila duboka povezanost s ovim mestom koje doživljava kao svoj dom. Njegova priča je primer kako različite kulture mogu da se sretnu u jednom mestu i kako se pojedinci, bez obzira na poreklo, mogu sklopiti u jedinstvenu zajednicu. Kroz rad u kampu i studije, Nikola nastavlja da gradi svoju budućnost u zemlji svojih predaka, stvarajući mostove između različitih svetova.
