Američki istraživači su uspešno mapirali mali deo ljudskog mozga do najmanjih detalja, otkrivajući mreže između moždanih ćelija neurona na jednom kubnom milimetru mozga. Iako se radi o vrlo malom delu mozga, taj deo sadrži oko 57.000 ćelija koje mogu da čuvaju ogromnu količinu podataka. Fragment je izdvojen iz korteksa mozga 45-godišnje žene koja je podvrgnuta operaciji zbog epilepsije, a taj deo mozga je zadužen za učenje, rešavanje problema i obradu senzornih signala. Uzorak je uronjen u konzervanse i ofarban teškim metalima radi bolje vidljivosti ćelija.
Neuronaučnik Džef Lihtman sa Harvard univerziteta i njegove kolege iseckali su uzorak na 5.000 tankih delova, od kojih svaki ima debljinu od samo 34 nanometra i mogu se posmatrati uz pomoć elektronskih mikroskopa. Tim predvođen neuronaučnikom Virenom Jainom iz kompanije „Google“ je zatim pomoću veštačke inteligencije spojio slike dobijene mikroskopom kako bi uzorak pretočio u 3D. Jain kaže da je bio fasciniran kada je video sinapse iz mozga žene i milione drugih, opisujući to iskustvo kao nešto spiritualno.
Istraživači su otkrili nekonvencionalne neurone koji međusobno mogu napraviti do 50 veza, što je nešto što nikada ranije nije viđeno. Osim toga, otkriveni su i parovi neurona koji su gotovo savršeno simetrični, sa dendritima koji idu u različitim pravcima, ponekad sa simetričnim osobinama kao u ogledalu, iako se ne zna tačno kakva je uloga ovih osobina.
Mapa je toliko velika da je potrebno proveriti veći deo jer je moguće da ima grešaka nastalih tokom procesa spajanja velikog broja slika. Jain ističe da su hiljade ćelija prošle kontrolu, ali to je samo nekoliko procenata od ukupno 50.000 ćelija, te da će čovečanstvo verovatno morati sačekati nekoliko decenija da vidi mapu celog mozga. Međutim, dosadašnji rezultati omogućavaju bolje razumevanje funkcionisanja korteksa i nude mogućnosti za tretiranje određenih neurodegenerativnih ili psihijatrijskih bolesti.
Ova inovativna istraživanja otvaraju nova vrata za razumevanje ljudskog mozga i pružaju nadu za nove terapije i lečenje bolesti koje su povezane sa neurološkim sistemom. Neuronalna mreža koju su istraživači uspeli da mapiraju predstavlja samo mali deo mozga, ali je korak napred ka boljem razumevanju složenosti ljudskog uma i funkcionisanja mozga. Nastavak istraživanja će sigurno doneti nove otkrića i doprineti naučnoj zajednici u razvoju novih lekova i terapija za oboljenja mozga.
