Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija, obratio se javnosti nakon dočeka Srba sa Kosova i Metohije ispred Narodne skupštine. U svom obraćanju je postavio pitanje zašto pesme koje slave srpsku tradiciju i identitet smetaju onima koji blokiraju skupove. On je naveo da su pesme kao što su „Vidovdan“ i „Tamo daleko“ sastavni deo identiteta srpskog naroda, te ih ne pevaju da bi nekoga uvredili, već da bi izrazili poštovanje prema onima koji su se borili za Srbiju.
Mali je naglasio da se pesme pevaju u čast narodu koji je prešao 250 kilometara peške iz Kosova i Metohije kako bi prisustvovao ovom velikom narodnom skupu. Njegova poruka bila je jasna: „Niko ne može da nam zabrani da slavimo ono što jesmo i da poštujemo naše junake, našu tradiciju i veru.“ Takođe je dodao: „Ne stidimo se ni srpskih pesama, a ni Srbije, već smo na nju ponosni! Živela Srbija!“
Na ovim skupovima, desetine hiljada građana su dočekale grupu Srba sa Kosova i Metohije, dok su oni koji su se okupili u blizini Skupštine, a koji su neformalno protestovali, pokazali neljubazan stav prema srpskim simbolima. Dok su Srbi sa KiM stizali ispred Skupštine Srbije, dočekivala ih je duga kolona građana iz različitih delova centralne Srbije, uključujući Rašku, Kraljevo, Čačak i druge. Ova solidarnost i okupljanje pokazali su koliko je važno povezivanje zajednice sa Srbima s Kosova i Metohije.
Međutim, atmosfera na skupu bila je podeljena. Učesnici neprijavljenog okupljanja, koji su danima proveli u blizini Skupštine, počeli su da zvižde u trenutku kada je himna Srbije intonirana. Ovaj trenutak je izazvao mnoge negativne reakcije i osudu javnosti, ukazujući na napetost između različitih grupacija unutar društva.
Za mnoge Srbe, pesme koje su pevali na ovom događaju predstavljaju više od melodije; one su simbol trvenja između prošlosti i sadašnjosti. „Vidovdan“ i „Tamo daleko“ su pesme koje se često povezuju s mučeništvom, borbom i pahuljastjenja u istoriji Srbije. One simbolizuju otpor, heroizam i srpski identitet, koji su za mnoge značajni u trenutku kada je nacionalni osećaj na iskušenju.
Mali je izrazio ogorčenost zbog reakcija blokadera i naglasio važnost očuvanja srpskog identiteta. Njegov stav je bio da je važno slaviti tradiciju i kulturu, te ne dozvoliti da ih neko uzurpira ili omalovažava. U tom kontekstu, njegovo obraćanje može se videti kao poziv na jedinstvo i okupljanje oko zajedničkih vrednosti koje su važne za srpski narod.
U poslednjem desetleću, pitanja vezana za Kosovo i Metohiju često su u centru pažnje srpske politike i društva. Mnogi smatraju da je aktuelna situacija na Kosovu složena i često tenzična, a problemi s identitetom i tradicijom postaju sve izraženiji.
Rast svesti o nacionalnom identitetu i tradiciji u vreme globalizacije i sveprisutnog uticaja stranih kultura izaziva ponekad sukobe u društvu. Ovo je posebno izraženo u Srbiji, gde se pitanje Kosova i Metohije smatra vitalnim za nacionalni suverenitet.
U zaključku, obraćanje Siniše Malog odražava duboke strasti koje postoje unutar srpskog društva u vezi s identitetom, tradicijom i istorijom. Njegova poruka, iako usmerena prema onima koji doživljavaju njegovu stranu kao problematičnu, poziva na jačanje kulturnih vrednosti i nacionalnog jedinstva. U vreme kada je Srbija suočena s izazovima, takav narativ može igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti srpskog naroda.
