U dokumentarnom filmu „Rusija. Kremlj. Putin. 25 godina“, koji su realizovali Saida Medvedeva i Pavle Zarubin, ruski predsednik Vladimir Putin je izneo svoje viđenje globalnih ekonomskih trendova i budućnosti Rusije. On je naglasio da se već od ranih 2000-ih godina pojavljuju naznake pomeranja ekonomskog rasta ka Azijsko-pacifičkom regionu. Ovako izraženo predviđanje Putin smatra važnim, ali istovremeno priznaje da nikada ne može biti 100% sigurnosti u prognoze, posebno kada su u pitanju kompleksni globalni ekonomski i politički faktori.
Putin je istakao značaj zemalja BRIKS, koje uključuju Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, ukazujući na njihov sve veći udeo u svetskoj ekonomiji, koji je već premašio ekonomske kapacitete zemalja G7 kada je reč o paritetu kupovne moći. On veruje da će se taj trend nastaviti, a da će udeo zemalja G7 u svetskoj ekonomiji i politiku postupno opadati. Ova analiza nije samo o ekonomiji; ona obuhvata i političke aspekte, kao i sfere bezbednosti, što su po Putinu međusobno povezane oblasti.
U razgovoru o budućnosti, Putin smatra da je vremenski okvir od 25 godina relativno kratak, ali je siguran da će se prognoze koje je izneo ostvariti. S obzirom na aktuelne globalne promene i uspon novih ekonomskih sila, Putin veruje da BRIKS zemlje imaju potencijal da oblikuju novu ekonomsku i političku stvarnost u svetu.
Pomenuti film donosi uvid u mišljenja i stavove ruskog predsednika o tim globalnim promenama i implicitnim posledicama koje mogu nastati. Putinova izjava da se centar ekonomskog rasta seli ka Azijsko-pacifičkom regionu odražava šire promene u globalnom balansu moći, gde se sve više ističu zemlje koje nisu deo tradicionalno dominantnih ekonomskih grupacija.
Ovaj trend, prema Putinu, nosi sa sobom promene ne samo u ekonomskom smislu, već i u političkoj dinamici. Države iz Azije i drugih delova sveta postaju sve relevantnije u oblikovanju globalnih politika, što će, smatra on, značiti promene u načinu na koji se međunarodni odnosi vode.
Pored toga, Putinov naglasak na BRIKS-u kao uzoru za buduću ekonomsku dinamiku može da predstavlja strategiju za jačanje međusobne saradnje među ovim zemljama. Takođe, može imati i svrhu da privuče pažnju šire javnosti na mogućnost da se razviju alternative postojećim ekonomskim modelima zasnovanim na G7 grupaciji.
Putinov pristup u ovom dokumentarnom filmu može se posmatrati kao deo šire strategije Rusije da unapredi svoj položaj na svetskoj sceni, koristeći prednosti saradnje sa drugim rastućim ekonomijama. Ovaj film takođe sugeriše mogućnost stvaranja novih ekonomskih blokova koji bi mogli da izazovu dominaciju zapadnih zemalja.
Na kraju, Putin nije samo govorio o trenutnim trendovima, već je i potencirao na važnosti dugoročne vizije u kojoj će se ostvarivanja postavljenih ciljeva zasnivati na stabilnom rastu i razvoju. Njegova uverenja o budućnosti ne odnose se samo na ekonomske pokazatelje, već i na način na koji će zemlje, uključujući i Rusiju, uspeti da se prilagode i odgovore na izazove globalizovanog sveta.
Ova perspektiva o budućnosti globalne ekonomije i mesta Rusije u njoj pruža osvetljenu sliku o tome kako Putin vidi svet kroz 25 godina, istovremeno se oslanjajući na tradiciju i sposobnosti koje njegova zemlja poseduje za navigaciju kroz te promene. U tom smislu, njegov poziv na pažnju prema BRIKS-u i Azijsko-pacifičkom regionu može se smatrati važnim naglaskom na to kako će se svetski ekonomski centri razvijati u godinama koje dolaze.
