Lidija Vukićević, poznata srpska glumica, nedavno je izazvala pažnju javnosti izjavom o svom kolegi Milošu Bikoviću. Tokom gostovanja u emisiji „Bunker“ kod Lune Đogani, Lidija je učestvovala u igri „Ili-ili“, u kojoj je trebalo da bira između poznatih muških glumaca. Kada je došao red na Sergeja Trifunovića i Miloša Bikovića, Lidija je izabrala Sergeja, iznenadivši mnoge svojim stavom.
S obzirom na to da je igra zahtijevala odabir na osnovu glumačkih sposobnosti, Lidija je svoju odluku obrazložila time što poznaje Sergeja privatno i smatra ga boljim glumcem od Bikovića. „Miloš je dobar, ali ne toliko koliko su ga stavili na pijedestal“, istakla je Lidija, naglašavajući svoje lične preference i poznanstva, a ne isključivo profesionalne kriterijume.
Kreator igre, Luna Đogani, zatim je upitala Lidiju kako gleda na to što se Miloš često smatra najpoželjnijim muškarcem u našem regionu. Lidija je s tim tvrdnjama u potpunosti neslagala: „Apsolutno ne. Moj ukus za muškarce je potpuno drugačiji“, rekla je ona. Njena izjava osvetljava njene želje i stavove prema muškim osobinama, koje ne uključuju samo fizički izgled. Ona je dodala da joj nije važna lepota, već muževnost i dominantan stav, smatrajući da prava privlačnost leži u karakteru, a ne samo u spoljnim osobinama.
Lidija nije želela da se upušta u analize ličnosti Bikovića, već je zadržala fokus na svojim preferencijama. Smatra da savremeni standardi lepote ne odgovaraju njenim ličnim vrednostima. „Za mene, muškarac treba da bude muževan i dominantan u svom stavu, pojavi i rečenici“, dodala je, naglašavajući da je njen ukus usko povezan sa karakterom, a ne estetikom.
Kada je Luna pitala da li je radila sa Sergejem, Lidija je odgovorila da nisu imali prilike da zajedno rade ali da su delili lepe trenutke tokom zajedničkih večera. „Okej je Sergej, skroz“, rekla je uz osmeh, pokazujući da iako nisu radili zajedno, ceni druženje i prijateljstvo s njim.
Ova izjava Lidije Vukićević može se tumačiti na više načina. Sa jedne strane, osvetljava njenu hrabrost da javno izrazi svoje mišljenje, čak i kada se može činiti kontroverznim. Sa druge strane, može se posmatrati kao otkrivanje njenog ličnog stava prema muškarcima i društvenim vrednostima koje ih okružuju.
U kontekstu savremenih standarda lepote i muškosti, Lidijina perspektiva može doneti osveženje. Ona kreće od ideja kroz koje se mnoge žene mogu poistovetiti, naglašavajući snagu karaktera i sposobnost muškarca da bude vođa i oslonac. Njena izjava može podstaći diskusiju o tome kako društvo vrednuje osobe, često zaboravljajući da iznutra dolazi prava snaga.
Zaključno, Lidija Vukićević pokazuje da je u našoj društvenoj kulturi često prisutna pojava da se veće akcenate stavljaju na spoljašnje osobine, dok unutrašnje kvalitete često ostaju u senci. Njen izbor da favoritizuje Sergeja Trifunovića umesto Miloša Bikovića može se posmatrati kao podstrek svima da obrate pažnju na stvaračke i lične vrednosti, umesto na prolazne i površne standarde. Njene reči podsećaju na važnost autentičnosti, kako u umetnosti, tako i u životu, stvarajući tako temelje za razgovor o pravim vrednostima u savremenom društvu.
