Ministar finansija Siniša Mali nedavno je reagovao na izjave lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, naglasivši da je državna administracija tokom prethodne vlasti bila izuzetno skupa za građane Srbije, ali ne u materijalnom smislu, već kroz izgubljene godine života u siromaštvu i bezizlaznoj situaciji. Mali je istakao da su građani Srbije trpeli teške posledice, dok je Đilas imao 619 miliona evra na svom računu, govoreći o budućnosti dok je Srbija klizila ka bankrotu 2012. godine.
Prema Maliju, Đilas se ne može pomiriti s uspehom trenutne vlasti, te doživljava napade panike kada vidi predsednika Aleksandra Vučića na važnim međunarodnim događanjima. Mali je naveo da je Srbija prešla dug put od bankrota do toga da sada učestvuje u značajnim svetskim događajima, dobijajući međunarodno priznanje i pohvale za svoje ekonomske performanse.
Vučić je, prema navodima Malija, imao priliku da se sastane sa brojnim svetskim liderima tokom posete Kini, što je označeno kao veliki uspeh za Srbiju. Mali ističe da su sastanci sa predsednicima Kine, Rusije, Slovačke i Azerbejdžana dokaz da Srbija sada ima glas na svetskoj sceni, za razliku od vremena kada je Đilas bio na vlasti.
Tokom posete Kini, Vučić je imao razgovore sa predstavnicima velikih kompanija koje su već prisutne u Srbiji ili su zainteresovane za ulaganja, što je u skladu sa ciljevima vlasti da privuče nova ulaganja i otvori nova radna mesta. Mali smatra da ulaganja donose napredak, bolji kvalitet života i rast plata. U tom kontekstu, dok se Vučić bavio ekonomskim pitanjima, Đilas je, prema Malijevim rečima, bio zauzet praćenjem letova i brojanjem mesta u avionima.
Mali je poručio da je najbolje da se svi fokusiraju na ono što najbolje rade, implicirajući da je trenutna vlast fokusirana na razvoj i napredak zemlje, dok je opozicija opsednuta kritikama umesto konstruktivnim rešenjima. Ova polemika ukazuje na duboke podele u društvu kada je reč o ekonomskim politikama i pristupu međunarodnim odnosima.
S obzirom na političku dinamiku, evidentno je da su ova pitanja izrazito važna za građane koji očekuju stabilnost i prosperitet. U tom smislu, kapacitet trenutne vlasti da privuče investicije i unapredi životne uslove može postati ključni faktor u predstojećim izborima. Mali se konstantno oslanja na ekonomske podatke kako bi potkrepio svoj stav o uspehu vlasti, dok Đilas i njegovi sledbenici kritikuju te podatke tvrdeći da nisu svi građani jednako profitirali od ekonomskog rasta.
Ova politička borba ne pokazuje znakove smanjenja, a sa svakim novim međunarodnim događajem, tenzije se dodatno pojačavaju. Mnogi građani prate kako se stvari odvijaju na političkoj sceni, ali s načinom na koji se vođenje politike odvija, očigledno je da će opšta javnost ostati razdeljena oko vrednosti i uspešnosti trenutne vlasti u poređenju sa prethodnom administracijom.
Sve u svemu, debata između Malija i Đilasa nije samo pitanje lične rivalstva, već je i ogledalo šireg društvenog i ekonomskog konteksta u kojem se Srbija nalazi. Dok vlast pokušava da se pozicionira kao odgovorna i uspešna, opozicija ne propušta priliku da ukazuje na nedostatke i probleme koji i dalje muče društvo. Ova interakcija između političkih aktera odražava kompleksnost političkog pejzaža Srbije i izazove koji se nalaze pred svim njenim građanima.
