Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u Srbiji je na kraju februara 2024. godine evidentirano ukupno 357.606 nezaposlenih osoba. Ovo predstavlja značajan pad u odnosu na februar 2023. godine, kada je broj nezaposlenih bio 393.027, što ukazuje na smanjenje od 35.421 osobe. Ovi podaci naglašavaju napore u smanjenju nezaposlenosti u zemlji.
U februaru je na evidenciju nezaposlenih prijavljeno 19.313 novih kandidata koji tragaju za poslom. Istovremeno, 11.348 radnika je pronašlo zaposlenje i skinuto je sa liste nezaposlenih. Ovi statistički podaci ukazuju na promene u radnoj snazi i na dinamiku tržišta rada u Srbiji.
Kada se posmatra dužina čekanja na posao, najviše nezaposlenih su oni koji čekaju više od deset godina. U februaru je takvih bilo 68.832, što je zabrinjavajuće, jer ukazuje na dugotrajne probleme mnogih pojedinaca u pronalaženju zaposlenja. Slede nezaposleni koji su na birou rada od tri do pet godina, a njih je 40.399. U grupi koja čeka posao od jedne do dve godine, evidentirano je 48.156 ljudi, dok je na kraju, više od 40.000 nezaposlenih koji očekuju zaposlenje do tri meseca, njih 47.601.
Starosna struktura nezaposlenih pokazuje da su najviše prisutni pojedinci u starosnoj grupi od 55 do 59 godina, s ukupno 49.715 osoba. Sljedeća starosna grupa su oni u dobi između 60 i 65 godina, njih 49.320, i zatim grupa koja se sastoji od osoba starosti od 50 do 54 godine, kojih je 44.712. Nezapostavljeni su ni mlađi radnici, jer između 25 i 35 godina starosti ima 55.976 nezaposlenih, što dodatno ukazuje na izazove sa kojima se suočava mlađa populacija pri traženju posla.
U februaru je 28.852 nezaposlenih koristilo novčanu naknadu, što je povećanje od oko 1.300 korisnika u odnosu na prethodni mesec. Ove brojke ukazuju na kontinuiranu potrebu za podrškom nezaposlenim osobama, posebno u vreme kada se oporavlja tržište rada.
Pored toga, važno je napomenuti da se broj nezaposlenih smanjuje, ali se istovremeno suočavamo sa izazovima u smislu dužine čekanja na posao i starosne strukture nezaposlenih. Predstoji posao u preispitivanju obrazovnih i radnih politika kako bi se stvorile prilike za dugotrajno nezaposlene, ali i osigurala podrška mladima koji ulaze na tržište rada.
Na kraju, podaci NSZ ukazuju na to da je proces zapošljavanja kompleksan i zahteva zajedničke napore svih sektora društva, uključujući državu, privredu i obrazovne institucije. Kako bi se postigla značajnija promena u stopi nezaposlenosti i stvorili uslovi za zapošljavanje, potrebne su sveobuhvatne strategije koje će odgovarati potrebama tržišta rada i osigurati da se svi, uključujući i najranjivije grupe, integriraju u tržište rada.
Ova pitanja ostaju ključna za dalji ekonomski razvoj Srbije i unapređenje života građana. Ulaganjem u obrazovanje, prekvalifikaciju i podršku inovacijama, Srbija može stvoriti održive prilike koje će smanjiti nezaposlenost i omogućiti da svi imaju priliku za dostojanstven rad.
