Srbija se, nekada pre poznata po visokom nivou nezaposlenosti, danas pokazuje kao iznenađujuća uspešna priča na polju tržišta rada. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima manje od 267.000 nezaposlenih. Za poređenje, u Austriji, prema izveštaju tamošnje Službe za zapošljavanje (AMS), nezaposlenost je tokom poslednjeg meseca dostigla 375.120 osoba, od kojih skoro 300.000 aktivno traži posao, dok je ostatak u procesima prekvalifikacije ili obuke. Ove brojke ukazuju na značajne razlike između dve države.
Kada se analiziraju podaci odnosu na ukupnu populaciju, zanimljiv rezultat je da Srbija sada ima manji broj nezaposlenih u odnosu na Austriju. Stopu nezaposlenosti u Srbiji karakteriše kontinuirani pad; sa skoro 19% u 2014. godini, očekuje se da će u 2025. godini iznositi ispod 8%. S druge strane, Austrija beleži rast nezaposlenosti već 30 meseci zaredom, sa porastom od 0,4 procentna poena u septembru 2025. godine, čime je dostigla stopu od 7%.
Ono što dodatno zabrinjava jeste dramatičan porast nezaposlenosti u ključnim sektorima austrijske ekonomije, poput industrije, trgovine, transporta i zdravstva. U sektoru zdravstva i socijalne zaštite zabeležen je porast od čak 16,9%, što ukazuje na ozbiljne sistemske probleme. Direktor AMS-a, Johanis Kopf, upozorio je da trenutno tržište rada ne nudi ništa pozitivno.
Uspon Srbije na tržištu rada može se pripisati razvoju IT sektora, jačanju investicija, rastu izvoza usluga i fleksibilnijem frelans tržištu. Sve ovo doprinosi povećanju broja radno angažovanih ljudi. Zanimljivo je i to da Srbija beleži jedan od najviših procenata stanovništva koje živi u sopstvenim nekretninama, što dodatno smanjuje pritisak na socijalne sisteme.
S obzirom na sve navedeno, statistika jasno ukazuje na to da Srbija sada ima manji broj nezaposlenih u odnosu na Austriju. Ova činjenica ne samo da odražava ekonomski napredak Srbije, već i potencijal za dalji razvoj i stabilizaciju tržišta rada. Državne politike i strategije koje su implementirane u proteklom periodu pokazuju svoje rezultate.
Interesantno je primetiti da su u poslednjih nekoliko godina mnoge države, uključujući Austriju, suočene sa izazovima u zadržavanju radne snage, posebno u sve konkurentnijem globalnom tržištu. Srbija se, s druge strane, često prikazuje kao zemlja sa sve više prilika za zaposlene, posebno u tehnološkim sektorima.
Jedan od ključnih faktora uspeha Srbije leži u prilagodljivosti njenih obrazovnih institucija i sistema obuke koji se fokusiraju na veštine potrebne tržištu rada. To omogućava mladima da brzo steknu relevantne kompetencije i pronađu zaposlenje u dinamičnim sektorima. Nadalje, razvoj preduzetničkog duha i podrška startap-inkubatorima omogućava stvaranje novih radnih mesta i podstiče inovacije.
U ovoj situaciji, važno je da Srbija nastavi sa implementacijom strategija koje će dodatno unaprediti tržište rada i stvoriti povoljnije uslove za privlačenje stranih investicija. Ojačanje saradnje između obrazovnih institucija, poslovne zajednice i vlade može dovesti do daljih pozitivnih promena na tržištu rada.
Ono što je takođe značajno jeste da Srbija danas predstavlja primer uspešne adaptacije u globalnom kontekstu, pokazujući da može da se izbori sa izazovima koje donosi tržište. U svetlu svih ovih pokazatelja, jasno je da je Srbija na putu ka daljem napretku, dok se posmatraju i upoređuju njeni ekonomski ciljevi sa onima drugih zemalja u regionu.
