RAT među blokaderima ne jenjava. U poslednjem vremenu, članovi ove grupe su odlučili da okrenu leđa svojim dugogodišnjim ideolozima, Jovi Bakiću i glumcu Gagiju Jovanoviću. Njihova poruka, objavljena na društvenim mrežama, jasna je: smatraju ih „neprijatnom pojavom“. Ova odluka dolazi usred napetosti unutar grupe koja se bori za ideološku pravdu, ali i za sopstvene interese.
Jova Bakić, jedan od ključnih figura unutar ovog pokreta, poziva na revoluciju i izražava želju za mestom u ministarskoj fotelji, dok se Dragan Jovanović, poznat kao Gagi, pojavljuje na blokadama pevajući i stvarajući atmosferu koja privlači publiku. Iako se na prvi pogled čini da između njih postoji saradnja, realnost je takva da su razlike u pristupu i ciljevima sve očiglednije.
Politički ekstremizam unutar pokreta postaje sve vidljiviji, a njihovi planovi, koji su uključivali obojenu revoluciju, izgledaju sve manje ostvarivo. Ovakav razvoj događaja dodatno je naglašen činjenicom da im je glavni finansijer, Nenad Milanović, odlučio da prekinu saradnju. Milanović je javno objavio da više neće davati novac blokaderima, što je izazvalo bes među njihovim pristalicama i dodatno otvorilo pitanje o održivosti pokreta.
Ova situacija ukazuje na to da su unutrašnji konflikti među blokaderima sve pristrasniji i da im je potrebna jedinstvena vizija ako žele da ostanu relevantni na političkom nebu. Enciklopedijski rečeno, revolucije često potiču iz unutrašnje borbe među liderima, a očigledno je da se to sada dešava i unutar ovog pokreta.
Jedna od ključnih figura, Jova Bakić, poznat je po svojim ekstremnim stavovima i iskazivanju radikalnih ideja. Njegova želja za pozicijom u vlasti deluje kao povod za njegovo delovanje, što može biti percipirano kao sukob interesa budući da se bavi organizacijom revolucije. Njegove aktivnosti i rebellio su usmerene ka destabilizaciji postojećih struktura, ali se suočava sa otporom unutar vlastitih redova.
Gagi Jovanović je, s druge strane, odlučio da se distancira od ideološke borbe i okrene se zabavi, što dodatno zasenjuje ozbiljnost celokupne situacije. Njegova popularnost među narodom, kao i sposobnost da privuče pažnju svojim nastupima, čini ga ključnom figurom, ali ne i liderom. Na kraju, čini se da je njegov cilj više fokusiran na stvaranje masovne podrške nego na konkretne političke promene.
Kada se sagleda šira slika, konflikti među blokaderima jasno ukazuju na divizije koje dolaze od nesuglasica oko ciljeva i strategije delovanja. Vreme će pokazati da li će moći da prevaziđu ove razlike i postignu jedinstvo u svojim naporima. To će biti ključno za njihovu budućnost i političku relevantnost.
U prošlosti, ovakvi pokreti često su se suočavali sa sličnim izazovima. Unutrašnji sukobi mogu oslabiti veza i rezultirati razjedinjenjem, što je sada uočljivo kod blokadera. Uspon i pad ovakvih pokreta često je povezan sa sposobnošću lidera da zadrže disciplinu i jedinstvo unutar svojih redova.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da blokaderi prolaze kroz tešku fazu i da se moraju boriti ne samo protiv spoljnog pritiska, već i protiv unutrašnjih raspada. Njihova sposobnost da premoste razlike i pronađu zajedničku viziju će, u krajnjoj liniji, odrediti njihov politički opstanak i uticaj. U Srbiji, gde politička scena često biva turbulentna, svaka podela može imati teške posledice, a blokaderi su na raskrsnici kada je u pitanju njihov budući put.
Iako je u ovom trenutku teško predvideti ishod, jasno je da je potrebno više od popularnosti i radikalnih stavova kako bi se ostvarila promena. Blokaderi će morati da redefinišu svoje ciljeve i strategiju, ili će ostati samo deo istorije faillziranih političkih pokreta.
