Izgleda da su carine koje je uveo Donald Tramp pozitivno uticale na kinesku ekonomiju u prvom kvartalu, ali je neizvesno šta će se dešavati ubuduće. Kineski bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za 5,4 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je iznad godišnjeg cilja od 5 odsto, ukoliko su podaci koje je objavio Peking tačni. Kineska nacionalna statistička agencija izvestila je o rastu BDP-a od 1,2 odsto na kvartalnom nivou, dok su fabrike još uvek žurile da izvezu proizvode pre nego što su carine stupile na snagu. Međutim, postavlja se pitanje koliko dugo Kina može održavati ovaj rast.
Brza ekspanzija izvoza, investicije i proizvodnja u prerađivačkom sektoru doprineli su rastu u prvim mesecima godine. Prodaja proizvoda poput električnih automobila, elektronike i nameštaja takođe je bila pozitivna, zahvaljujući državnim subvencijama. Ipak, Tramp je nedavno značajno povećao carine, što je podiglo zabrinutost među kineskim proizvođačima.
Kineski izvoz je u martu porastao za 12,4 odsto, dok su izvoznici pokušavali da dostave pošiljke pre povećanja carina. Ipak, buduća zakonska rešenja i carine verovatno će značajno uticati na kineski izvoz. Pored toga, Tramp je pokušao da uvede visoke carine na uvoz iz zemalja poput Vijetnama i Kambodže, što bi moglo dodatno otežati situaciju.
Neki pogoni su već obustavili rad zbog neizvodivosti pod trenutnim uslovima, što stvara zabrinutost u vezi sa mogućim porastom nezaposlenosti. Kineski zvaničnici ističu da bi povećanje unutrašnjih potrošačkih izdataka moglo pomoći da se smanji zavisnost od stranih tržišta.
Zabrinutost ne svedoči samo o američkim carinama; druge zemlje takođe povećavaju carinske takse zbog talasnog kineskog izvoza. Kineska vlada je obećala ozbiljne mere kako bi podržala domaće potrošače, uključujući subvencije za kupovinu domaćih proizvoda.
Investicije u proizvodni sektor porasle su za 9,1 odsto u prvom kvartalu ove godine, dok su investicije u infrastrukturu porasle za 5,8 odsto. Ipak, investicije u nekretnine su nastavile da opadaju sa smanjenjem od 9,9 odsto. Ekonomisti očekuju dodatne mere za ublažavanje efekata trgovinskog rata, jer carine mogu stvoriti prepreke ekonomskom razvoju.
Narodna banka Kine je dozvolila postepeno slabljenje juana u odnosu na dolar, ali je slabljenje od samo jednog procenta premalo da bi drastično pomoglo izvozu s obzirom na već visoke carine. Svaka nagla devalvacija mogla bi izazvati ekonomsku nestabilnost, podstičući domaćinstva da povuku novac iz banaka.
Kineski potrošači su postali oprezni nakon kolapsa tržišta nekretnina koje je prouzrokovalo veliki gubitak bogatstva, gde su cene stanova opale do 40 odsto. Velik deo srednje klase i bogatih ljudi izgubio je značajne sume novca, a štednja postaje najvažnija u svakodnevnim troškovima. Građevinski sektor činio je četvrtinu BDP-a Kine, ali je sada potražnja za novim stanovima drastično opala.
U svetlu ovih izazova, kineska ekonomija može se suočiti s teškim vremenima, dok se nada da će unutrašnja potrošnja odigrati ključnu ulogu u stabilizaciji. U međuvremenu, verovatno će se sprovoditi dodatne ekonomske politike koje bi mogle olakšati efekte carinskih mera i trgovinskog rata.
