Narodna banka Srbije (NBS) je danas izvestila javnost o stanju spoljnog duga zemlje, naglašavajući da Srbija nema dug prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Prema njihovim podacima, ukupni spoljni dug iznosi 49 milijardi evra, što čini 58,6 odsto brutodomaćeg proizvoda (BDP). Ova cifra je smanjena u poređenju sa krajem 2024. godine, kada je iznosila 59,2 odsto.
NBS se osvrnula na medijske spekulacije koje su tvrdile da spoljni dug iznosi 50 milijardi evra, ističući da su takvi navodi netačni. Iz NBS su takođe obavestili da su najveći dugovi prema domaćoj privredi, a ne prema MMF-u i kineskim kreditorima, kako su neki mediji izvestili.
Jedan od ključnih aspekata saopštenja NBS je i isticanje sredstava planiranih kroz stend-by aranžman sa MMF-om iz 2022. godine, koji je ukupno iznosio 1,9 milijardi specijalnih prava vučenja, što je otprilike 2,4 milijarde evra. Međutim, ta sredstva nisu povučena u celosti; povučena su samo 1,2 milijarde evra kroz dve tranše.
NBS je dodatno objasnila da je nakon završetka drugog razmatranja ovog programa i nakupljanja značajnog iznosa deviznih rezervi, kao i stvaranja fiskalnog prostora i održivog finansiranja platnog bilansa, aranžman prešao u fazu gde je tretiran kao aranžman iz predostrožnosti. Ovaj korak ukazuje na to da je Srbija uspela da stabilizuje svoje finansijske osnove i samim tim umanjila svoje obaveze prema MMF-u.
Takođe je naglašeno da je stend-by aranžman zamenjen novim modelom saradnje kroz Instrument za koordinaciju politika. Ovaj novi oblik saradnje ne uključuje povlačenje dodatnih finansijskih sredstava, što može biti važno za upravljanje javnim finansijama u vremenu globalnih ekonomskih izazova.
Jedna od ključnih karakteristika alokacija specijalnih prava vučenja MMF-a je ta što ne podrazumevaju obavezu vraćanja glavnice. To znači da se Srbija suočava samo sa obavezom plaćanja kamata na tromesečnom nivou. Ove alokacije imaju za cilj jačanje deviznih rezervi zemlje i povećanje otpornosti na eksterne rizike, što je od suštinske važnosti u današnjem globalnom ekonomskom okruženju.
Razumevanje ovih faktora je ključno za analizu trenutne ekonomske situacije u Srbiji, kao i za buduće finansijske planove. Stabilizacija ekonomskih osnova, kao što su devizne rezerve i fiskalni prostor, omogućava zemlji da bolje reaguje na potencijalne ekonomske perturbacije ili krize.
U svetlu poslednjih izveštaja, jasno je da NBS preduzima korake ka očuvanju ekonomske stabilnosti, transparentnosti i odgovornog upravljanja javnim finansijama. Ovaj pristup nije samo usmeren na trenutne izazove, već i na dugoročnu održivost i rast. Gledano iz te perspektive, pozitivne ekonomske tendencije i smanjenje udela spoljnog duga u BDP-u daju dodatnu nadu za budućnost srpske ekonomije.
U narednim mesecima, važno je pratiti kako će se situacija razvijati, posebno u svetlu saznavanja dodatnih informacija o globalnim ekonomskim trendovima i njihovom uticaju na domaće tržište. NBS će, sasvim sigurno, nastaviti da izlazi u susret potrebama tržišta i da održava otvorenu komunikaciju sa javnošću kako bi svi učesnici u ekonomiji imali jasniji uvid u realno stanje.
Ovo saopštenje NBS ne samo da informiše javnost o trenutnoj situaciji, već ima ulogu i u smanjenju panike ili konfuzije koja može nastati usled netačnih informacija koje se šire medijima. Uvek je korisno imati pouzdane izvore informacija kada je reč o ekonomskim pitanjima, a NBS se ovim potezom pokazuje kao važan stub stabilnosti srpskog tržišta.
