Na kraju sezone, Pozorište lutaka „Pinokio“ je premijerno izvelo predstavu „Dnevnik Ane Frank“ u režiji Stevana Bodrože. U ovoj produkciji, glavna junakinja, igrajući ulogu Ane, pojavljuje se u dva oblika: kao glumica Brankica Sebastijanović i kao lutka rađena po njenom liku. Obe su suočene s izazovima da prikažu tragičnu priču male jevrejske devojčice, koja se tokom Drugog svetskog rata skrivala na tavanu u Amsterdamu.
Brankica je podelila svoja razmišljanja o odluci da se priključi lutkarskom pozorištu, naglašavajući da je to bio prirodan i spontan korak. „Imala sam lepšu iskustvu radeći na ‘Snežani i sedam patuljaka’ pre dve godine,“ kaže ona. Predstave nisu klasične lutkarske, već kombinuju dramu i lutkarsku umetnost, što joj je omogućilo da se oseća prijatno.
Priča o tome kako se dramski glumac prilagođava lutkarskom pozorištu uključuje i izazove. „Dosta je drugačije, treba vremena da se uhvati taj mehanizam,“ objašnjava. Kontakti s publikom su drugačiji jer veći deo izražavanja prebacuje na lutku. „Svi dramski glumci se u početku muče s tim,“ dodaje.
Unatoč nedostatku formalnog lutkarskog obrazovanja, Brankica se oslanja na iskustva iz scenskog pokreta na fakultetu, a veštine lutkarstva stiče kroz rad na predstavi. Priznaje da se često konsultuje s iskusnijim kolegama, jer izazove savladavaju u hodu.
Ona se takođe susreće s izazovima lične prirode. Kao mlada i lepa glumica, uložila je napor da prevaziđe svoju sujetu dok igra u drugom planu, što je posebno izazovno. „Zabavno mi je i drago se tome,“ objašnjava.
Uloga Ane Frank nosi veliku odgovornost. „Svi smo to osećali tokom procesa,“ priznaje Brankica. Radila je s punom koncentracijom i angažmanom, želeći da uverljivo prenese Aninu priču. „Nijednu reč iz Aninog dnevnika nismo menjali,“ napominje, ističući kako je dramski govor zahtevao poseban pristup.
Kada govori o svojoj verziji Ane, Brankica je opisuje kao radoznalu i nevinu devojčicu koja se borila sa strašnim okolnostima. „Ljudi su nakon predstave govorili da su se osećali lepo, uprkos tragičnom kraju,“ dodaje Brankica, naglašavajući Aninu vedrinu.
Dela odražavaju njen put iz Sarajeva, gde je kao mala izbegla rat. Iako se o tome ne seća mnogo, priče iz detinjstva su joj bile prisutne. Priznaje da je tokom poslednjeg poseta Sarajevu osećala potrebu da se poveže sa svojim korenima. Njeni roditelji su učinili sve kako bi opremili decu da izdrže teške trenutke.
Brankica je završila Fakultet dramskih umetnosti, gde je radila s izuzetnim pedagogom Vladom Jevtovićem, koji je podsticao studente da se drže svoje autentičnosti. „Verovao je u to da budemo verni sebi,“ kaže Brankica, naglašavajući važnost posvećenosti.
U profesionalnom smislu, njena karijera je započela raznim ulogama, uključujući likove kao što su Ledi Magbet i Kleopatra, ali je brzo postala poznata u popularnim serijama kao „Sinđelići“. Njen put u pozorištu odražava njen interes za složenije, emotivnije likove.
Brankica se takođe zalaže za čestitost i dostojanstvo u svom poslu. Prihvatila je izazove koje donosi rad u lutkarskom pozorištu, ali i dalje razmišlja o mogućim promenama u karijeri ukoliko oseti potrebu za prelaskom na dramske uloge. „Ako osetim da više ne uživam, nešto ću menjati,“ ističe ona, izražavajući posvećenost svojim vrednostima i nadama za budućnost.
