Kopnena zona bezbednosti između centralnog dela Srbije i Kosova i Metohije, širine pet kilometara kopnom i 25 vazdušnom linijom, uspostavljena je nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma i početka primene Rezolucije 1244, nakon oružanog sukoba 1999. godine. Kosovski premijer Aljbin Kurti traži ponovno uvođenje ove zone, tvrdeći da je Srbija gomilala vojsku u njoj, čime narušava bezbednost Kosova. Međutim, iz Beograda stiže odgovor da Vojska Srbije vrši obezbeđenje administrativne linije u skladu sa međunarodnim sporazumima, te da nema nikakvih ograničenja broja jedinica u ovoj zoni. Komandant Združenih snaga NATO-a u Napulju nije komentarisao Kurtijev zahtev, dok vojni analitičari ne očekuju promenu odluke NATO-a u vezi sa kopnenom zonom bezbednosti. KFOR naglašava da je ova zona relaksirana 2015. godine i da nema prostora za promene, te da saradnja sa bezbednosnim institucijama na Kosovu i u Beogradu doprinosi stabilnosti regiona. Smatra se da Kurtijev zahtev dolazi u svetlu predizborne kampanje među albanskim glasačkim telom, kako bi se skrenula pažnja sa unutrašnjih problema i fokusirala na spoljnog neprijatelja. Na kraju se zaključuje da Kurti neće naći podršku za zahtev uvođenja kopnene zone bezbednosti.
Nema realne šanse da se NATO predomisli
Podeli vest
