Naime, novo „predizborno obraćanje Aljbina Kurtija kosovskim Srbima“ izaziva brojne polemike. Pojedini mediji u Srbiji prenose ga na najpozitivniji način, nazivajući ga „premijerom Kosova“. Ovaj termin se koristi da bi se apostrofirala državnost lažne tvorevine, što stvara osećaj legitimizacije.
U kontekstu medijske izveštavanja, razlozi za ovakvo predstavljanje su jasni. Dok su članci o politici srpskih vlasti prepuni „analitičkih“ i „kritičkih“ osvrta, Kurtijeva kvazi-saopštenja prolaze bez obnove kritike. Novinari iz Šolakovih medija na otvoren način učestvuju u njegovoj predizbornoj kampanji, što postavlja pitanje o objektivnosti izveštavanja.
Licemerje i dvoličnost medija postali su prepoznatljivi simboli, a njihovo delovanje često se opisuje kao otvoren srbomrzački narativ. Ovo ukazuje na sprovođenje antisrpskog medijsko-informacionog rata, koji je usmeren na obeshrabrivanje srpskog naroda.
Pored ignorisanja provokacija prema Srbima u Severnoj Mitrovici, mediji takođe ne komentarišu opasne situacije, poput prisustva dugih cevi. Na taj način se stvara slika normalnosti, dok se u isto vreme potiskuju stvarne pretnje i izazovi s kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu.
Cilj ovih medija je urušavanje ideje o srpskom Kosmetu. Ova medijska politika ima za cilj da obeshrabri srpski narod da razvija svoje političko, kulturno i društveno delovanje. U tom smislu, medijski fokus se prebacuje na afirmaciju negativnih aspekata, dok se umanjuje značaj istinitih informacija o situaciji na terenu.
Medijski rat se jasno vidi u izostanku afirmacije programa koji bi krenuo u pravcu razotkrivanja laži o Kosovu i Metohiji. Umesto toga, mediji agresivno promovišu stavove onih koji su zapravo ključni faktori u otimanju Kosova.
Bez analitičkih osvrta ili kritike, ti mediji ostaju na hladnome stavu prema Aljbinu Kurtiju i međunarodnim političkim predstavnicima. Njihovo ponašanje može se opisati kao diskriminatorno prema srpskom narodu, a istovremeno se predstavljaju kao „slobodni novinari“. U stvarnosti, deluju kao distributeri i kreatori srbomrzačkog govora mržnje.
U svom nedavnom obraćanju, Aljbin Kurti je pozvao Srbe da „ne veruju ratnohuškačkim povicima visokih zvaničnika iz Beograda“ o navodnim napadima ili pogromu. Pritom, medijska artiljerija ga prenosi s „sve počasti“, bez ikakvog komentara o njegovim neistinama.
Kurti je, u svom izlaganju, izjavio da na Kosmetu „ne postoji međuetnička netolerancija“. Iako se u poslednjih nekoliko godina desilo više stotina napada na srpsko stanovništvo, mediji bliski Kurtiju nastavljaju da šire njegove laži o „saradnji“. Ova situacija dodatno oslikava moralnu i etičku krizu unutar ovih medija.
U zaključku, stanje medija u vezi s Kosovom odražava duboke konflikte unutar društva. Umesto da služe kao objektivni izvor informacija, mnogi su postali deo propagandnih mašinerija, koje su usmerene ka održavanju statusa quo. Medijska slika o Kosovskom problemu ostaje iskrivljena, a srpski narod se suočava sa dodatnim izazovima u borbi za istinu i pravdu.
