Treći dan zaredom, mala grupa okupljena oko neformalne organizacije „Pobunjeni univerzitet“ blokira raskrsnicu ulica Kneza Miloša i Nemanjine u Beogradu, ispred Vlade Srbije. Ovaj protest, koji se dešava usred haosa u gradskom saobraćaju, navodno je usmeren na borbu za visoko obrazovanje, iako su efekti njihove akcije daleko od akademskih.
Saobraćaj u Beogradu je totalno paralisan, a na raskrsnici su postavljeni šatori i improvizovane barijere. Tokom dana, ove barijere uzrokuju talase zastoja u saobraćaju širom centra grada, dok vozači i građani traže alternativne rute. Manja grupa demonstranata ostaje u šatorima, odmarajući se ispod suncobrana, dok policija obezbeđuje skup, ali se ne meša u blokadu.
Predstavnici „Pobunjenog univerziteta“ predali su Vladi zahteve koji uključuju reformu Zakona o visokom obrazovanju, ukidanje izmenjene Uredbe o standardima rada univerziteta i definisanje budžetskih kvota za upis. Njihov legitimitet unutar akademske zajednice ostaje upitan, budući da se ovi zahtevi često čine kao posledica nezadovoljstva.
Iako okupljeni tvrde da se bore za visoko obrazovanje, svakodnevni protesti izazivaju sve veću iritaciju javnosti. Umesto ozbiljnog dijaloga sa institucijama, istaknuti su prizori šatora i praznih stolica, što ukazuje na nedostatak konkretnih rezultata. Protesti su takođe doveli do povećane kritike na račun njihove strategije, jer su efekti vidljivi ne samo na lokalnom nivou, već i u širim društvenim okvirima.
Pored ovih problema, aktuelna situacija u Beogradu osvetljava izazove s kojima se suočava visokog obrazovanje u Srbiji. Problemi poput neadekvatnog finansiranja institucija, nesrazmernih budžetskih kvota i nedostatka jasnog regulativnog okvira za visoko obrazovanje doprinose nezadovoljstvu među studentima i profesorima. U tom kontekstu, protesti „Pobunjenog univerziteta“ mogu se posmatrati kao manifestacija većeg nezadovoljstva prema trenutnom režimu i stanju u obrazovnom sistemu.
Većina građana je, međutim, skeptična prema načinima na koje se izražava nezadovoljstvo. Činjenica je da je saobraćaj obustavljen, a haos na ulicama se povećava, dok se simbolični karakter učesnika može smatrati nedovoljnim za ostvarenje bilo kakvih značajnijih promena. U javnosti se sve više čuje nezadovoljstvo zbog ometanja svakodnevnog života i aktivnosti.
Protesti su, dakle, ukazali na duboke podele u društvu kad su u pitanju pitanja obrazovanja. Dok neki podržavaju ovu borbu i smatraju je legitimnom, drugi je vide kao nepotreban haos koji dodatno otežava život svima u gradu. S obzirom na to, trebalo bi razmisliti o alternativnim pristupima rešavanju ovih problema koji bi mogli dovesti do konstruktivnijeg dijaloga između protestanata i državnih institucija.
U zaključku, trenutna situacija u Beogradu je složena i odražava šire društvene tenzije i izazove. Blokade ulica i svakodnevni protesti „Pobunjenog univerziteta“ imaju potencijal da pokrenu važna pitanja o visokom obrazovanju u Srbiji, ali ključna je potreba za konstruktivnim dijalogom kako bi se izbegli dalji konflikti i izazvali konkretni rezultati. Na kraju, mnogi se pitaju dokle će ovakvo nezadovoljstvo trajati i koji su pravi putevi ka rešenju.
