Naučnici sa Univerziteta Sanšajn Koust u Australiji nedavno su napravili značajno otkriće koje se tiče divljih ptica i njihovih hormona. Istraživači su otkrili da određeni faktori iz životne sredine, kao što su zagađenje, mogu da utiču na promenu pola kod ovih ptica, što je do sada smatrano izuzetno retkim fenomenom.
U ovom istraživanju obuhvaćeno je pet čestih australijskih vrsta ptica, uključujući kukabure, svrake i lori papagaje. Zanimljivo je da je među analiziranim jedinkama registrovano da oko šest procenata njih ima hromozome jednog pola, ali reproduktivne organe koji su karakteristični za suprotni pol. Ovo otkriće može značajno promeniti naše razumevanje biologije ptica i faktora koji utiču na njihov razvoj.
Dominik Potven, koautorka studije, naglasila je da ovo istraživanje otkriva da određivanje pola kod divljih ptica nije isključivo određeno rođenjem. Ona dodaje da se može desiti da ptice zadrže mogućnost promene pola čak i u odraslom uzrastu. Ova promenljivost u seksualnoj determinaciji predstavlja novu dimenziju u biologiji ptica, koja može imati dalekosežne posledice na njihove reproduktivne strategije i ekološku adaptaciju.
U okviru studije, sprovedene su DNK analize na gotovo 500 jedinki, čime je dobijen veoma značajan podatak o genetskoj raznolikosti i hormonalnim promenama. Zagađenje životne sredine, kombinovano sa drugim stresorima, može imati dramatične efekte na biologiju i ponašanje ovih vrsta. Ova otkrića ukazuju na potrebu za daljim istraživanjima i monitoringom populacija divljih ptica u Australiji i šire, kako bismo bolje razumeli uticaje životne sredine na njih i zaštitili ih od budućih pretnji.
Naučnici ukazuju na to da su ovakve promene u polnoj determinaciji posebno zabrinjavajuće u svetlu globalnih ekoloških promena. Kako se sve više situacija sa zagađenjem povecava zbog ljudskih aktivnosti, ovo istraživanje može poslužit kao značajan pokazatelj za razvoj strategija očuvanja divljih vrsta. Takođe, rezultati ove studije mogu imati implikacije za očuvanje biodiverziteta i upravljanje staništima, koja su ključna za opstanak brojnih vrsta.
Treba napomenuti da je temeljna razlika između zagađenja u urbanim sredinama i prirodnim staništima, a ovaj fenomen može ukazivati na skrivene posledice zavisnosti divljih ptica od njih. Uči nas da je biologija ovih ptica složenija nego što se ranije verovalo.
Osim u Australiji, ovakva istraživanja mogu pokrenuti nova pitanja i u drugim delovima sveta. S obzirom na brzinu promene životne sredine, važno je posvetiti više pažnje i resursa istraživanju ovih fenomena. Nacionalne i internacionalne organizacije za zaštitu životinja moraju se angažovati u istraživanju i razumevanju uticaja klimatskih promena na životinje.
Potven se nada da će ovo istraživanje otvoriti vrata za dalja ispitivanja, koja bi mogla dodatno osvetliti kako i zašto se ovakve promene dešavaju i koji bi faktori mogli biti uključeni. Razumijevanje ovih dinamika je ključno za razvoj učinkovitih strategija zaštite i očuvanja vrsta, koje se suočavaju sa mnogim izazovima u savremenom svetu.
U zaključku, otkriće da faktori iz životne sredine mogu značajno uticati na polnu determinaciju divljih ptica naglašava važnost povezivanja ekologije sa biološkim istraživanjima. Ovo istraživanje može da posluži kao poziv na akciju za naučnike, zaštitnike životne sredine i donosioce odluka kako bi se bolje pripremili za buduće izazove očuvanja prirodnih resursa i staništa.
