Mak, koji ovog proleća ponovo preuzima oranice širom Vojvodine, dobija sve veću popularnost među poljoprivrednicima. Vremenski uslovi su idealni, omogućavajući ratarima da zaštite svoje useve od štetočina i bolesti, čime se osigurava potencijalno dobar prinos. U svetlu klimatskih promena i sve nesigurnijih prihoda od tradicionalnih kultura, mnogi poljoprivrednici okreću se maku kao alternativnoj opciji.
Jaroslav Balaž iz Gložana, koji se vratio gajenju maka nakon petnaest godina, ističe da aktueltni vremenski uslovi obećavaju prinose između 500 i 700 kilograma po hektaru. „S obzirom na rastuće troškove i niske otkupne cene osnovnih ratarskih kultura, mak se čini kao razumnija opcija“, objašnjava Balaž. Iako ulaganja za zaštitu bilja postoje, ona su znatno manja nego kod drugih useva, što dodatno privlači pažnju poljoprivrednika.
Produkcija maka zahteva posebnu pažnju, naročito u fazama zaštite – prva dolazi na početku cvetanja kada se biljke štite od insekata, a druga na kraju cvetanja. Usled klimatskih uslova, ukupan broj tretmana može varirati. Velika pažnja se posvećuje korišćenju preparata koji su odobreni u Evropskoj uniji, s obzirom na to da značajan deo prinosa ide na izvoz u Češku i Slovačku. Idealni uslovi za cvetanje su suvo i umereno toplo vreme, dok velike količine kiše ili visoke temperature mogu negativno uticati na kvalitet zrna.
Veleprodajna cena maka trenutno se kreće između 2,5 i 3 evra po kilogramu, dok su cene na tržištu i unutar pekarske industrije mnogo više, ali se prodaju u manjim količinama. Balaž se nada da će ceo njegov ovogodišnji rod otići na inostrano tržište.
Interesovanje za gajenje maka raste i među drugim poljoprivrednicima. Miša Hromčik iz Padine primećuje da su ove godine na njegovom području zasijane znatno veće površine, čak dvostruko više nego ranije, dostigavši između 250 i 300 hektara. Iako su klimatski uslovi povoljni, Hromčik upozorava na problem kvaliteta i standardizacije u proizvodnji, kao i na nedostatak ugovora sa izvoznicima.
„Mnogi proizvođači ne razumeju razliku između industrijskog i prehrambenog maka, a ta razlika je ključna za izvoz“, napominje Hromčik, dodajući da ukoliko proizvodi ne zadovoljavaju standarde, završavaju na domaćem tržištu. Cena maka na domaćem tržištu je često pod uticajem globalne ponude, a domaći otkupljivači prate stanje na međunarodnim berzama.
U Srbiji se mak gaji na relativno malim površinama, ali, prema informacijama, interesovanje raste, posebno u Vojvodini. Glavni izazov za širenje gajenja maka je nedostatak organizovanog otkupa i tržišne sigurnosti. Iako su cene na stranim tržištima zadovoljavajuće, mnogi proizvođači nemaju pristup izvoznim kanalima niti zadovoljavaju stroge evropske standarde kvaliteta.
Problematika se dodatno komplikuje nedovoljnom edukacijom o razlikama između prehrambenog i industrijskog maka, što smanjuje mogućnosti za konkurentnost na stranim tržištima. U narednim godinama, ukoliko bi se stvorila bolja infrastruktura za otkup i preradu, kao i sistem subvencija i edukacija, mak bi mogao postati značajna kultura u srpskoj poljoprivredi. Ova kultura može predstavljati alternativu klasičnim ratarskim usevima, naročito za manje i srednje proizvođače koji traže nove mogućnosti u poljoprivrednoj proizvodnji.
