Marina Abramović ponovo je zaintrigirala javnost svojim najnovijim performansom „Balkan Erotic Epic“, koji je izvodila u Beogradu. Ovaj performans, koji kombinuje rituale inspirisane balkanskim folklorom sa eksplicitnim i provokativnim prikazima, uključivao je više od 70 izvođača i ukupno trinaest scena na sceni dugoj 64 metra. Abramović, poznata po svojim kontroverznim umetničkim izrazima, ponovo je izazvala snažne reakcije i podelila mišljenja publike.
Veče je otvoreno scenom sahrane Josipa Broza Tita, gde su se spojile slike golog tela, plača i erotike. Ovaj dramatični uvod odmah je izazvao podeljene reakcije među posmatračima; dok je deo publike izražavao negodovanje zvižducima, drugi su u neverici snimali događaj. Performans je nastavio da provocira sa scene orgija među kosturima, dok je instalacija poznata kao „Vrt penisa“ predstavljala pet metara visoke faluse iz zemlje, oko kojih su plesale nage učesnice.
Jedna od najzapaženijih scena bila je homoerotski ples Srbina i Albanca, koji je izveden uz snažne zvuke bubnjeva. Ova scena je simbolizovala tenzije i sukobe na Balkanu, dodajući dodatnu slojevitost performansu. Abramovićeva je uključila širok spektar seksualnosti i identiteta, što je doprinosilo kontroverzi i polarizaciji među publikom.
Zanimljivo je da je umetnica od učesnica zahtevala da tri meseca pre nastupa ne uklanjaju dlačice sa tela, ističući potrebu za autentičnošću u performansu. Ovaj zahtev nije prošao bez komentara, jer je za mnoge bio dodatni aspekt provokacije. Posebno šokantna scena trudnice koja se kupa u mleku, inspirisana romskim ritualom plodnosti, dodatno je pojačala debate o granicama umetničkog izražavanja. Posmatrači su ovu scenu kritikovali kao prekomernu i svrstali je u granice pornografije.
Najveće kontroverze, međutim, izazvale su animacije koje su prikazivale „previše ekstremne“ sadržaje prema rečima same umetnice. Uključivale su hrvatski ritual iz 14. veka u kojem žena stavlja ribu u vaginu, kao i bosanski običaj u kojem mladoženja penetrira u most kako bi izbegao impotenciju. Ove animacije, koje su preskočile granice fizičkog izvođenja, su bilo šta osim obične umetnosti i otežale razumevanje performansa kao celokupnog dela.
Reakcije kritičara su bile podeljene. Neki smatraju da je Abramović ponovo pomerila granice umetnosti na način koji dovodi u pitanje granice između umetničkog i pornografskog. Njene kritike su često usmerene prema tradicionalnim normama, a mnogi su se pitali da li je uspela da održi poštovanje prema balkanskoj kulturi dok je simultano izazivala šok i čuđenje. U isto vreme, drugi ističu da je njen performans uvredio Balkan, religiju i tradiciju, pretvarajući bogat folklor u ono što su nektari nazvali „pornografskim spektaklom“.
U kontekstu šokantnog i provokativnog, „Balkan Erotic Epic“ se može posmatrati kao umetnička izjava koja traži da sagledamo dublje aspekte identiteta i kulture. Oni koji veruju u umetnost kao sredstvo za provođenje promena vide u njenom radu izazov, dok protivnici naglašavaju potrebu za poštovanjem i očuvanjem kulturnih tradicija. Umeće, kako ga prati Abramović, ostaje visoko podeljeno i često nečujno za široku javnost, koja se bori da razume dublje poruke iza šokantnog eksterijera.
S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da je „Balkan Erotic Epic“ više od umetničkog performansa; to je kulturni i društveni fenomen koji izaziva debatu o granicama umetnosti, identitetima i tradicionalnim vrednostima. U svetu umetnosti, kao i životu, granice su često nejasne, a samo vreme će pokazati kakav će uticaj imati ovakvi radovi na buduće generacije umetnika i publike.
