Na obroncima Zlatibora, tradicija pletenja ručno izrađenih džempera i heklanih ogrtača još uvek živi, uprkos sve većoj popularnosti masovne proizvodnje i industrije. Pletilje poput Drage Nerić i Milijane Matović nastavljaju ovaj stari zanat, iako kažu da je potražnja za ručno izrađenim proizvodima sve manja.
Draga Nerić, koja već 40 godina vešto barata iglama i koncima, kaže da je to znanje prenela sa kolena na koleno, ali da je sve manje mladih žena koje se interesuju za ovaj tradicionalni zanat. Nekada je nošenje vunenih čarapa, papuča i prsluka bilo neophodno tokom hladnih zimskih dana, ali danas se to sve manje ceni. Mlađe generacije preferiraju kupovinu gotovih proizvoda iz butika, umesto ručno izrađenih.
Milijana Matović, koja već 55 godina praktikuje pletenje i heklanje, takođe primećuje smanjenje interesovanja za ovaj zanat. U prošlosti, žene su morale da znaju sve veštine pletenja, heklanja i tkanja ako su želele da se udaju, dok danas to više nije slučaj. Tradicionalno pletenje džempera u Sirogojnu postalo je popularno širom sveta šezdesetih godina prošlog veka, kada su njihovi radovi predstavljeni na izložbi u Beogradu.
Džemperi iz Sirogojna su postali poznati i cenjeni i među svetskim damama poput američkih i ruskih predsednica, kraljice Elizabete i Jovanke Broz. Ovaj tradicionalni odevni komad proslavio je planinu Zlatibor i vredne ruke žena koje čuvaju ovu tradiciju. S obzirom na smanjeno interesovanje za ručno pletenje i heklanje, postavlja se pitanje kako će se ovaj stari zanat očuvati i preneti na naredne generacije.
