Današnji dan je označen kao sraman za Savet bezbednosti UN jer zemlje članice koje su bombardovale SR Jugoslaviju 1999. godine nisu želele da razgovaraju o tome. Ruski predstavnik pri UN, Vasilij Nebenzja, izrazio je nezadovoljstvo što njihov predlog za održavanje sednice na tu temu nije odmah prihvaćen. Umesto toga, pitanje je odloženo za kasnije. Nebenzja je optužio francusku delegaciju za diplomatsku agresiju i nazvao današnje događaje tužnim i sramotnim za SB UN. NATO članice koje su učestvovale u bombardovanju, prema njegovim rečima, nisu želele da se tema otvori i pokušale su ućutkati one koji su hteli govoriti.
Nebenzja je također sugerisao da zemlje odgovorne za bombardovanje možda strahuju od pravne odgovornosti i da zato izbegavaju istinu. Izrazio je razočaranje što su odbile čuti istinu. Kada je upitan da li Rusija planira neke nove korake po tom pitanju, diplomata je rekao da će razmotriti dalje korake, iako redovno prisustvuju sastancima Saveta bezbednosti o situaciji na Kosovu i Metohiji.
Rusija je jedna od zemalja koja je kritikovala bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine i podržava Srbiju u njenim naporima za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Tokom tog perioda, NATO snage izvele su vazdušne napade na tadašnju SRJ radi zaštite kosovskih Albanaca. Međutim, mnogi ljudi su poginuli, a infrastruktura i civilno stanovništvo su stradali.
Pitanje bombardovanja SR Jugoslavije i posledica koje su nastupile decenijama kasnije i dalje je kontroverzno pitanje međunarodne politike. Mnogi se pitaju o moralnosti i pravnosti NATO intervencije i da li je doista bila neophodna u tom trenutku. Ovakvi događaji iz prošlosti utiču na sadašnje međunarodne odnose i politiku, stvarajući tenzije između zemalja koje su bile uključene ili zahvaćene.
Savet bezbednosti UN treba da bude forum za rešavanje međunarodnih problema i konflikata, te bi stoga trebalo da bude otvoren za suočavanje sa kontroverznim temama poput bombardovanja SRJ 1999. godine. Ignorisanje ovakvih tema ili pokušaj zataškavanja istine ne doprinosi izgradnji mira i stabilnosti u svetu.
Rusija je poznata po svojoj podršci Srbiji u međunarodnim forumima, posebno kada su u pitanju pitanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Ovaj stav Rusije doprinosi jačanju odnosa između ove dve zemlje i stvara osnovu za dalju saradnju.
Uprkos naporima Rusije i drugih zemalja da se tema bombardovanja otvori u Savetu bezbednosti UN, očigledno je da neke članice nisu spremne ili žele da razgovaraju o tome. Ovo postavlja pitanje o transparentnosti i odgovornosti međunarodnih organizacija kao što su UN, i kako se kontroverzne teme tretiraju u njima.
Diplomatski sukobi i razlike u mišljenjima između zemalja članica Saveta bezbednosti mogu otežati donošenje efikasnih odluka i rešavanje međunarodnih problema. Stoga je važno da se pronađe kompromis i da se omogući otvorena debata o svim relevantnim temama, bez obzira na političke ili istorijske razlike.
Nastavak rasprave o bombardovanju SR Jugoslavije i njegovim posledicama može doprineti boljem razumevanju uzroka i posledica ovog događaja, kao i izgradnji trajnog mira i stabilnosti na Balkanu. Otvorena debata i suočavanje sa prošlošću mogu pomoći u prevazilaženju istorijskih tenzija i izgradnji poverenja između zemalja u regionu.
Konačno, uloga Saveta bezbednosti UN kao glavnog tela za očuvanje mira i bezbednosti u svetu zahteva odgovornost i transparentnost u radu. Odbijanje da se suoči sa kontroverznim temama kao što je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine ne doprinosi izgradnji poverenja i mira u svetu. Stoga je neophodno da se ova pitanja otvoreno raspravljaju i da se traže rešenja koja će doprineti izgradnji stabilnosti i bezbednosti za sve zemlje i narode.
