Na Produktnoj berzi u Novom Sadu tokom protekle nedelje zabeležena je slaba aktivnost među berzanskim učesnicima, kako kupcima tako i ponuđačima. Ovo se odnosi na gotovo sve primarne ratarske kulture, dok je ukupan promet iznosio 908 tona robe, čija je finansijska vrednost dostigla 24.063.300,00 dinara, navodi se u berzanskom izveštaju.
Proizvođači kukuruza nisu nudili veće količine usled očekivanja da će cene rasti zbog lošeg prinosa tokom godine. Kukuruz novog roda trgovao se po cenama od 22,50 do 24,00 dinara po kilogramu, bez PDV-a, zavisno od analize na aflatoksin i pariteta. Što se tiče roda za 2024. godinu, berzanski ugovor zaključen je po ceni od 24,00 din/kg, što predstavlja pad od 1,37 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.
Tržište pšenice tokom većeg dela nedelje pokazalo je pasivnost uz veoma slabu ponudu. Hlebno zrno imalo je najveći udeo od 47 procenata u nedeljnom trgovanju. Berzanski ugovori su zaključeni u uskom cenovnom rasponu od 20,50 do 20,60 din/kg bez PDV-a, a interesovanje kupaca prevashodno je bilo usmereno na pšenicu sa nižim sadržajem proteina. Ponder cena iznosila je 20,55 din/kg bez PDV-a, što je za 0,23 odsto više u odnosu na prethodnu sedmicu.
Na strani ponude sojinog zrna zabeležene su manje količine, a bilo je i perioda potpune nepovoljnosti ponude. Stočni ječam prometovan je u manjoj količini po ceni od 20,80 do 21 din/kg bez PDV-a, pri čemu je u odnosu na prethodnu sedmicu cena pala za 0,72 odsto. Zbog višeg cenovnog nivoa ponude i slabog interesovanja kupaca, veća trgovinska dinamika nije se manifestovala na ovom tržištu.
Najveće oscilacije u vezi ponude i tražnje registrovane su kod suncokreta, što je rezultiralo slabim prometom ovom uljaricom. Zaključen je jedan berzanski ugovor po ceni od 56,81 din/kg bez PDV-a. Ove turbulencije ukazuju na nestabilnost tržišta suncokreta, čime se dodatno otežava stvaranje stabilnog ekonomskog okruženja za proizvođače.
Gledajući sveukupno, tržište poljoprivrednih proizvoda u Novom Sadu suočava se sa izazovima koji proizilaze iz globalnih i lokalnih ekonomskih faktora. Neizvesnost oko prinosa, razne klimatske promene i prilagođavanje tržišnim uslovima ostavljaju značajan uticaj na cene i dostupnost pojedinih kultura. U tom kontekstu, proizvođači su primorani da strateški razmišljaju i da donose odluke koje će im pomoći da prežive i ostvare profit, iako su trenutni uslovi daleko od povoljnih.
S obzirom na slabu aktivnost kupaca i ponuđača, može se očekivati da će se u budućim nedeljama nastaviti ovaj trend opadanja. Proizvođači će morati da pažljivo prate tržišne signale i izvrše prilagođavanja svojim poslovnim praksama kako bi ostali konkurentni. Takođe, saradnja između proizvođača i trgovačkih lanaca može biti ključna za optimizaciju ponude i potražnje. Kvalitet proizvoda, pored cene, postaje sve važniji faktor koji može uticati na odluke kupaca.
U svetlu ovih informacija, preporučuje se proizvođačima da aktivno prate kretanje cena i prilagođavaju svoje strategije tržišnog nastupa. Takođe, važno je razvijati saradnje sa industrijskim partnerima kako bi se obezbedila stabilnost i minimizovalo finansijsko rizikovanje. U budućnosti, sa pravim strategijama i razumevanjem tržišnih trendova, moguće je prevazići trenutne izazove i stvoriti solidnu osnovu za održiv rast i stabilnost u poljoprivrednom sektoru.
