Današnji dan u Savetu bezbednosti UN bio je obilježen raspravom o bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine, koju je inicirala Rusija. Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja izjavio je da su zemlje članice koje su učestvovale u bombardovanju SR Jugoslavije odbile da diskutuju o ovom pitanju. On je optužio NATO članice da su ućutkale one koji su hteli da govore o stradanjima naroda bivše Jugoslavije. Nebenzja je naveo da je današnji dan bio sraman za Savet bezbednosti UN i da zemlje koje su bombardovale SR Jugoslaviju nisu želele da čuju istinu o događajima iz 1999. godine.
Rusija je predložila održavanje sednice Saveta bezbednosti UN o bombardovanju SR Jugoslavije, ali je taj predlog na kraju bio odbačen. Nebenzja je optužio Francusku za diplomatsku agresiju u Savetu bezbednosti i naveo da NATO članice nisu pokazale spremnost da se suoče sa svojom odgovornošću. On je istakao da je ovo bio tužan dan za SB UN i da je zaustavljanje diskusije pred srpskim ministrom spoljnih poslova predstavljalo sramotu.
Ruski diplomata je dodao da postoji mogućnost da zemlje koje su učestvovale u bombardovanju SR Jugoslavije izbjegavaju diskusiju o ovom pitanju iz straha od moguće zakonske odgovornosti. On je istakao da NATO članice nisu želele da čuju istinu o stradanjima i patnjama naroda bivše Jugoslavije tokom bombardovanja 1999. godine. Na pitanje o eventualnim novim koracima Rusije po pitanju KiM, Nebenzja je istakao da će razmisliti o daljim koracima i da postoje redovni sastanci Saveta bezbednosti UN o situaciji na KiM.
Današnja rasprava u Savetu bezbednosti UN ponovo je pokrenula pitanje bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine i sve veće tenzije između Rusije i NATO zemalja. Rusija je istakla svoju poziciju i tražila da se ovo pitanje raspravi na zvaničnom nivou u Savetu bezbednosti. Međutim, odluka da se ne održi sednica na kraju je dovela do kritika Rusije i optužbi za diplomatsku agresiju.
Suočavanje sa prošlošću i traženje istine o događajima iz 1999. godine i dalje predstavlja važno pitanje za države regiona, ali i za međunarodnu zajednicu. Rasprava o bombardovanju SR Jugoslavije sada je stigla i do Saveta bezbednosti UN, ali bez konkretnih rezultata ili zaključaka. Rusija i NATO članice i dalje imaju različite poglede na ovo pitanje, što dodatno komplikuje odnose između ovih država.
U međuvremenu, stradanja i patnje naroda bivše Jugoslavije tokom bombardovanja 1999. godine ostaju nerazjašnjena tema koja zahteva odgovornost i suočavanje sa istinom. Rusija je postavila pitanje o bombardovanju SR Jugoslavije u Savetu bezbednosti UN kako bi skrenula pažnju na važnost ovog pitanja i tražila odgovornost od zemalja koje su učestvovale u bombardovanju. Međutim, odbijanje da se održi sednica na kraju je dovelo do novih tenzija i optužbi među državama članicama Saveta bezbednosti UN.
Situacija u Savetu bezbednosti UN pokazuje da su stavovi i interesi Rusije i NATO članica i dalje suprotstavljeni kada je reč o bombardovanju SR Jugoslavije. Očekuje se dalji razvoj situacije i mogući novi koraci Rusije u vezi sa ovim pitanjem. Sve u svemu, današnja rasprava u Savetu bezbednosti UN još jednom je pokazala da pitanje bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine i dalje predstavlja kontroverzno i nesređeno pitanje koje zahteva dalje razmatranje i suočavanje sa istinom.
