Marijan Rističević, narodni poslanik i predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, izrazio je svoje neslaganje sa protestima koje organizuju pojedini poljoprivrednici, smatrajući da su ovi protesti pre svega politički motivisani. U saopštenju koje je podelio, Rističević je naveo da je Narodna skupština Republike Srbije u 2023. godini odobrila agrarni budžet od milijardu evra, što je značajan skok u odnosu na prošlost, kada su godišnja izdvajanja bila mnogo manja.
On je istakao da su neki poljoprivrednici, koji su ranije potpisali Sporazum sa Ministarstvom poljoprivrede, sada odlučili da ne poštuju dogovore, što on vidi kao manifestaciju političkih ambicija, umesto kao iskrene želje za poboljšanjem stanja u poljoprivredi. Rističević je pozvao predstavnike udruženja poljoprivrednika da se umesto protesta posvete dijalogu sa Ministarstvom poljoprivrede, kako bi zajednički rešavali nesuglasice i pitanja koja ih muče.
Rističević je takođe naglasio da je budžet za poljoprivredu u budućnosti predviđen na istom nivou, što ukazuje na opredeljenje vlade da unapredi sektor poljoprivrede i obezbedi potrebna sredstva za dalji razvoj. On smatra da bi blokade puteva i drugi oblici protesta samo otežali situaciju i uzrokovali dodatne probleme građanima koji podržavaju poljoprivredu.
U izvornom saopštenju, Rističević je dodao da je Odbor za poljoprivredu učešćem u ovom procesu pokazao spremnost za saradnju, ali očekuje da i poljoprivrednici postave prioritete i osiguraju da dogovori koje su postigli budu poštovani. Takođe je napomenuo da razume frustracije koje poljoprivrednici mogu osećati, ali je suštinski važno da se ti problemi rešavaju konstruktivno, a ne putem protesta koji mogu narušiti javni red.
Rističevićeve reči simbolizuju širi kontekst političkih tenzija u Srbiji, gde se često prepliću teme agrara i politike. Mnogi poljoprivrednici osećaju da su sami u borbi za svoja prava i da im se ne daje dovoljno prostora za izražavanje nezadovoljstva. S druge strane, vlada se trudi da osigura sredstva i podršku za sektor koji je ključan za ekonomiju.
Osim toga, neke od protesta su se, prema mišljenju analitičara, koristile kao platforme za sticanje političkih poena uoči predstojećih izbora, što dodatno komplikuje situaciju. Rističević je naglasio da poljoprivrednici imaju pravo da se bore za svoja prava, ali da to treba da čine na način koji ne ugrožava druge.
U svetlu svih ovih dešavanja, važno je napomenuti da agrarna politika u Srbiji zahteva više od pukog finansiranja; to zahteva i strukturalne reforme, bolje planiranje i, što je najvažnije, saradnju između svih strana. Rističević se nada da će dijalog prevladati nad konfliktom i da će se problemi rešavati na konstruktivan način.
Kao zaključak, Rističević poziva sve strane da se fokusiraju na zajedničke ciljeve, umesto da se upuštaju u politiku koja može samo pogoršati postojeće stanje. Njegovo izjave odražavaju optimizam u vezi sa budućnošću poljoprivrede u Srbiji uz uslove da se poštuju postignuti dogovori i ne koriste politički motivisani protesti kao sredstvo pritiska. U tom smislu, Rističević smatra da samo zajedno, kroz saradnju i razumevanje, poljoprivreda može doći do željenog napretka, a poljoprivrednici osigurati bolju budućnost za sebe i svoje porodice.
