U malom selu Orahovac, nedaleko od Goraždevca, pre tačno 22 godine, dogodio se tragičan događaj koji će zauvek ostati urezan u sećanjima porodica i komšija žrtava. Na dan 16. i 17. juna 1999. godine, grupa starijih muškaraca je kidnapovana pred očima svojih najbližih. Penzioneri Panta Grković i Tika Miljković su bili među tom grupom, gde je Grković kasnije identifikovan i sahranjen na groblju iza crkve u Orahovcu, dok je Miljković uspeo da pobegne nakon nekoliko dana provedenih u zatočeništvu.
Ostala trojica Srba, Peki Pelević, Marko Vitošević i Sveti Grković, i dalje su nestali i do danas se ne zna ništa o njihovoj sudbini. Ovaj događaj je uznemirio celu zajednicu i postao simbol nestalih osoba tokom ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije.
Nažalost, nestanak ovih ljudi nije jedini slučaj o kojem se u Srbiji i regionu raspravlja. Mnogi su nestali tokom ratova devedesetih godina, ostavljajući svoje porodice u neizvesnosti i patnji. Njihova sudbina i dalje ostaje misterija, a njihovi najbliži traže odgovore i pravdu za njihove nestale članove porodica.
Porodice nestalih osoba trpe neizmernu bol i patnju, pokušavajući da saznaju istinu o svojim voljenima. Mnogi od njih se pitaju šta se zaista dogodilo sa njihovim rođacima i zašto niko nije odgovarao za njihov nestanak. Pored pravde, porodice nestalih osoba traže istinu i žele da njihovi najmiliji dobiju dostojanstvenu sahranu i mir.
Organizacije koje se bave ljudskim pravima i traženjem nestalih osoba kontinuirano rade na istraživanju ovih slučajeva i pružanju podrške porodicama. Njihov cilj je da otkriju istinu o nestalim osobama i da pravda bude zadovoljena.
Nestanak ljudi tokom ratnih sukoba je veliki teret koji se nosi decenijama. Porodice nestalih osoba žive sa svakodnevnim strahom i nadom da će napokon saznati istinu o svojim najmilijima. Njihova borba za pravdu je neizmerna i neće se zaustaviti dok ne dobiju odgovore koje traže.
Važno je da se ovakvi slučajevi ne zaborave i da se nastavi sa istraživanjem i pružanjem podrške porodicama nestalih osoba. Njihova patnja ne sme ostati neprimećena, već mora postati deo istorije o kojoj se uči kako se takvi zločini nikada više ne bi ponovili.
Čuvanje sećanja na nestale osobe je važno za celo društvo i mora biti deo svakodnevnog života kako bi se očuvala ljudska pravda i dostojanstvo. Njihova priča mora biti ona koja će se prenositi generacijama kako bismo naučili da poštujemo živote svih ljudi, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost.
Nestanak petoricu ljudi u Orahovcu je samo jedan od mnogih slučajeva nestalih osoba tokom ratova na Balkanu. Njihova sudbina ostaje nepoznanica, ali njihove porodice neće odustati od traženja istine i pravde za svoje najmilije.
Nadamo se da će istina izaći na videlo i da će porodice nestalih osoba konačno dobiti odgovore koje su toliko dugo čekale. Njihova borba je i dalje aktuelna i podrška celog društva je neophodna kako bi se pravda zadovoljila i žrtve zločina dobile dostojnu memoriju.
Zato je važno da se sećamo svih onih koji su nestali tokom ratova devedesetih godina i da nastavimo da radimo na otkrivanju istine o njihovoj sudbini. Njihova patnja i bol ne smeju biti zaboravljeni, već moraju postati deo naše zajedničke svesti o važnosti očuvanja ljudskog života i dostojanstva svake osobe.
