Naučnici unutar laboratorije u Južnoj Dakoti istražuju jedno od najvećih pitanja u nauci: zašto postoji naš univerzum. Njihovo istraživanje možda vodi do odgovora u dubokim podzemnim pećinama kroz Eksperiment dubokog podzemnog neutrina, kako izveštava BBC. Tim američkih naučnika, zajedno sa grupom japanskih kolega, radi na razvoju detektora subatomskih čestica nazvanih neutrini, u nadi da će pronaći ključne odgovore na nastanak Univerzuma.
Da bi došli do podataka potrebnih za ovo istraživanje, naučnici će se spustiti 1.500 metara ispod površine, gde se nalaze tri ogromne podzemne pećine. Dr Džaret Hajz, direktor nauke ovog objekta, opisuje pećine kao „katedrale nauke“, a njihove dimenzije su toliko monumentalne da građevinske ekipe izgledaju kao male plastične igračke u poređenju s njima. Ove pećine su posebno pogodna okruženja za eksperimentiranje, jer pružaju zaštitu od buke i zračenja iz okoline.
Hajz je već skoro deset godina uključen u projekat izgradnje ovih pećina. On naglašava značaj projekta rekavši da su spremni da naprave detektor koji će potencijalno promeniti naše razumevanje univerzuma. U istraživanju učestvuje više od 1.400 naučnika iz 35 zemalja, svi želeći da odgovore na kompleksna pitanja o postojanju.
Naučnici veruju da se odgovor na pitanje zašto postoje planeti, zvezde i sve što nas okružuje, može naći u proučavanju neutrinoa i antimaterije, poznate kao antineutrini. Kada je univerzum stvoren, stvorene su i materija i antimaterija u jednakim količinama. Teoretski, ove dve vrste čestica trebale su da se ponište, ostavljajući samo energiju. No, uprkos tome, materija je preživela, a odgovore na ovo pitanje naučnici traže u osobinama neutrina.
Ove čestice se kreću kroz vascelu materiju bez ikakvih promena i istražujući razlike između neutrinoa i njihova antimaterijskog ekvivalenta, antineutrina, naučnici nadaju se da će otkriti zašto se materija i antimaterija nisu poništile i kako to utiče na naše razumevanje postojanja.
Eksperiment dubokog podzemnog neutrina nije jedini takav projekat. U Japanu, tim naučnika razvija Hyper-K, koji je unapređena verzija postojećeg detektora neutrina, Super-K. Tim predvođen japanskim stručnjacima planira da započne sa eksperimentom za manje od tri godine, nekoliko godina pre američkog tima. Dr Mark Skot iz Imperijal koledža u Londonu ističe da će njegov tim biti u prednosti sa većim detektorom koji će omogućiti veće otkriće o poreklu univerzuma.
Naučnici priznaju da je postoji takmičenje između oba eksperimenta, ali naglašavaju da će zajednička istraživanja doneti veću količinu znanja nego što bi se moglo dobiti s jednim istraživanjem. U trenutnom razumevanju, univerzum nije trebao da se formira u fizičke oblike kao što su planete ili zvezde.
Dr Linda Kremonezi sa Univerziteta Kvin Meri, koja radi na projektu dubokog podzemnog neutrina, napominje da, iako postoji element trke, Hiper K još uvek ne poseduje sve potrebne komponente za razumevanje ponašanja neutrina i antineutrina dovoljno detaljno. Očekuje se da prvi rezultati budu dostupni tek za nekoliko godina, ostavljajući mnoge misterije o poreklu univerzuma još nerazjašnjenim.
Kroz ovaj eksperiment i njegovu međunarodnu saradnju, koja uključuje 1.400 naučnika iz 30 zemalja, naučnici veruju da će njihova otkrića značajno doprineti razumijevanju kako univerzum funkcioniše i šta se desilo na početku vremena kada su postavljeni temelji svega što danas poznajemo. Dok se čekaju rezultati, veliko pitanje o postojanju ostaje otvoreno i intrigantno, pozivajući naučnike da nastave s istraživanjem.
