Sposobnost da se sećanja mogu izbrisati ili ojačati još uvek deluje kao naučna fantastika, unatoč istraživanju koje trenutno sprovode stručnjaci sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku. Iako koncepti predstavljeni u filmu „Večni sjaj besprekornog uma“ privlače pažnju, naučnici hrabro pokušavaju da istraže načine na koje se sećanja mogu modifikovati, a njihovi rezultati bi mogli imati duboke posledice na razumevanje ljudske memorije.
Tim istraživača je krenuo u eksperimentisanje s ciljem da ojačaju ili oslabe sećanja na određene prošle događaje. Neurološki procesi beleženja iskustava u mozgu temelje se na aktivaciji neurona, što stvara čvrste veze. Nažalost, ti putevi se s vremenom mogu slabliti, što vodi do gubitka sećanja. Robert Hampson, neuronaučnik sa Univerziteta Vake Forest, i njegov tim su otkrili da električna stimulacija određenih delova mozga može doprineti formiranju jačih sećanja.
U okviru njihovih istraživanja, tim je posmatrao električnu aktivnost u hipokampusu, delu mozga zaduženom za formiranje i čuvanje sećanja, kod devet pacijenata sa epilepsijom koji su imali implantate. Dok su učestvovali u testu memorije zasnovanom na slikama, praćena je aktivnost neurona povezanih s registracijom slika. Istraživači su zatim stimulacijom hipokampusa ponavljali te obrasce kod osam drugih dobrovoljaca, što je dovelo do poboljšanja u zapamćivanju slika koje su bile praćene strujnim impulsvima između 35 i 40 procenata.
Hampson je izjavio da bi u budućnosti ovakvi moždani implanti mogli igrati ključnu ulogu u jačanju memorije kod obolelih od Alchajmerove bolesti ili ljudi sa povredama mozga, otvarajući vrata ka novim terapijama koje bi mogle pomoći brojnim pacijentima.
Dok neki istraživači rade na jačanju sećanja, drugi se bave pitanjem kako da pomognu ljudima da izbrišu neželjena sećanja. U filmu „Večni sjaj besprekornog uma“, glavni junaci se podvrgavaju postupku brisanja sećanja da bi zaboravili bolnu vezu, ali u stvarnom svetu, proces brisanja pamćenja je mnogo složeniji.
Profesor Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija proučava neurone morskih zeca koji kontrolišu mišićno kretanje. Njihova istraživanja su pokazala da molekul nazvan PKM upravlja svakom vezi između neurona. Stimulacijom ovih ćelija i inhibicijom određenih PKM molekula, tim je uspeo da selektivno blokira određene neuralne veze. Ovi nalazi impliciraju da bi moglo biti moguće izbrisati neka sećanja dok se ostala ostavljaju netaknuta.
Međutim, ovakva mogućnost izaziva brojne etičke dileme. Andre Fenton, neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku, upozorava da bi izmena sećanja mogla drastično uticati na identitet pojedinca. Naša sećanja i iskustva čine nas onim što jesmo, te bi promene u sećanju mogle dovesti do gubitka delova naše ličnosti. Fenton naglašava potrebu za oprezom kada je reč o ovim naučnim dostignućima, kako bi se izbegle negativne posledice nepromišljenih intervencija.
Zajedno, ovi istraživački napori pružaju uzbudljive uvide u složeni svet ljudske memorije. Dok su mogućnosti jačanja i brisanja sećanja još uvek u ranoj fazi istraživanja, otkriveno je da su osnovni mehanizmi izuzetno složeni i da je etika u ovim pitanjima ključna. Iako naučna fantastika može delovati kao inspiracija, stvarnost je mnogo složenija, te zahteva temeljito razumevanje i pažljivo razmatranje pre nego što se svet pečati u ovim revolucionarnim idejama.
