Nova studija koja je nedavno objavljena u časopisu „Earth History and Biodiverzity“ sugeriše da je porast nivoa polena u vazduhu, koji je rezultat bujanja vegetacije na kraju ledenog doba, mogao da dovede do nestanka vunastih mamuta. Istraživači tvrde da je globalno zagrevanje iz tog perioda uzrokovalo alergijske reakcije kod životinja, te tako sprečilo njihovu sposobnost njušenja i normalnu međusobnu komunikaciju, što je rezultiralo smanjenjem populacije i na kraju njihovim nestankom.
Vunasti mamuti su živeli u eri pleistocena i nestali su pre 10.000 godina, iako je manja populacija živela do pre 4.000 godina na Vrangelovom ostrvu u Rusiji. Poslednji preživeli mamuti su bili izloženi pretnji od strane ljudi i promene vegetacije, ali novi nalazi sugerišu da su alergije takođe mogle da budu faktor u njihovom nestanku, budući da je njuh za njih bio od suštinskog značaja za pronalazak hrane i partnera.
Da bi utvrdili da li su mamuti bolovali od alergija, istraživači su analizirali sadržaj stomaka mumificiranih mamuta i pronašli polen na njihovim tkivima. Međutim, još uvek nisu sprovedene studije na osnovu fosilizovanih fekalija koje bi otkrile da li su mamuti zaista patili od alergijskih reakcija.
Iako mnogi stručnjaci sumnjaju u ovu teoriju, istraživači koji su sproveli studiju tvrde da su pronašli genetske mutacije kod poslednjih preživelih mamuta koje su bile vezane za čulo mirisa i određene biljne arome, što sugeriše da su alergije mogle da igraju ulogu u njihovom nestanku. Međutim, potrebno je više dokaza kako bi se definitivno potvrdilo da su alergije bile ključni faktor u propasti ove vrste.
