Galaksija PKS 1424+240, koja se nalazi na milijardama svetlosnih godina udaljenosti, postala je predmet opsežnih istraživanja zbog svoje fascinantne prirode. Nakon više od 50 godina od svog otkrića, ova galaksija i dalje zbunjuje naučnike zbog svojih neobičnih karakteristika. Kao blazar, u njoj se nalazi aktivna crna rupa koja izbacuje mlazove plazme, a njen jedinstveni položaj omogućava da se jedan od tih mlazova usmeri prema Zemlji, stvarajući efekat bljeska.
Zamršena misterija vezana za ovu galaksiju je ubrzana brzina mlazova plazme koji, iako izgledaju kao da se kreću brže od svetlosti, zapravo se kreću sporije nego što bi trebalo kako bi objasnili proizvodnju svetlosti koju emituju. U pokušaju da razjasne ovu nejasnoću, tim predvođen astronomom Jurijem Kovalevom iz Instituta Maks Plank za radioastronomiju, koristio je deset radio teleskopa kako bi proučio magnetna polja unutar mlaza koji se kreće prema Mlečnom Putu.
Nakon 15 godina posmatranja, tim je uspeo da rekonstruše sliku magnetnih polja u ovim mlazovima, otkrivajući gotovo savršeno toroidalno magnetno polje. Kovalev je istakao koliko je fascinantno bilo videti ovu strukturu, koja je po njegovim rečima “apsolutno zadivljujuća”. Ova otkrića doprinose razumevanju kako crne rupe usisavaju materiju iz svog okruženja.
Materijal koji se kreće oko crne rupe često se usmerava duž linija njenog magnetnog polja, što dovodi do ubrzavanja plazme ka polovima crne rupe. Kada se materija izbaci u svemir kao mlaz plazme, brzina ovog izbacivanja može da dostiže vrlo visoke vrednosti, što uzrokuje da mlazovi, kada su usmereni ka nama, izgledaju kao da se kreću brže od svetlosti. Iako to nije slučaj, efekti koji nastaju u tom pogledu predstavljaju fascinantne vizualne i fizičke iluzije.
U istraživanju, tim je analizirao 15 godina podataka koji se odnose na PKS 1424+240, posebno se fokusirajući na polarizaciju svetlosti u mlazu. Polarizacija svetlosti, koja nastaje usled magnetnih polja, omogućava naučnicima da mapiraju ova polja i steknu uvid u to kako se energija odvija unutar galaksije.
Rezultati su otkrili da su uvjeti koji vladaju unutar mlaza neobično slični cilju na pikadu, što implicira da mi gledamo kroz zamišljenu “cev” prema galaksiji. Ova perspektiva je ključna jer pomaže u razumevanju zašto se čini da mlazovi PKS 1424+240 sporije kreću nego što bi trebalo, što je omogućilo istraživačima da reše jedan od glavnih paradoksa vezanih za ovu galaksiju.
Astronom Džek Livingston iz Maks Plank instituta objašnjava da ovo poravnanje može pojačati sjaj mlaza i do 30 puta ili više. Osim toga, mudre vizuelne iluzije igraju ključnu ulogu u percepciji brzine mlaza.
Ova istraživanja su takođe potvrdila da aktivna galaktička jezgra sa supermasivnim crnim rupama nisu samo odgovorna za ubrzanje elektrona, već i protona, čime se objašnjava poreklo visokoenergetskih neutrina koji su prisutni u blizini galaksije. Ovaj rad predstavlja značajan napredak u našem razumevanju složenih fenomena vezanih za crne rupe i galaksije na ogromnim udaljenostima.
U zaključku, otkrića vezana za PKS 1424+240 doprinose boljem razumevanju mehanizama koji stoje iza ovih moćnih galaktičkih struktura, otvarajući vrata za nova istraživanja i izazove u astrofizici. Kako se nastavljaju istraživanja, naučnici će nastaviti da razotkrivaju složenost univerzuma i fenomena koji ga oblikuju.
