Lekari u Španiji sproveli su najobuhvatniju studiju organizma Marije Branjas Moreri, koja je preminula prošle godine u 117. godini. Iako je njeno telo pokazivalo jasne znake ekstremne starosti, otkriveno je da ju je niz bioloških faktora štitio od bolesti koje obično muče ljude u starijem uzrastu. Profesor Manuel Estegver iz Instituta za istraživanje leukemije Josep Carreras u Barseloni naglašava da je Morera bila izuzetak od pravila da sa starenjem obično dolazi i do povećane učestalosti bolesti.
Morera je rođena 1907. godine u San Francisku, a 1915. se preselila u Kataloniju. Preživela je dva svetska rata, španski građanski rat i pandemiju Kovid-19, pa se čak i oporavila od virusa sa 113 godina. Tokom svojih zlatnih godina, često je tražila od lekara da je prouče kako bi razjasnili tajne njene dugovečnosti.
Naučnici su koristili uzorke krvi, pljuvačke, urina i stolice prikupljene godinu dana pre Morerine smrti kako bi prikazali njeno zdravstveno stanje. Analiza je obuhvatila genetski „profil“, aktivnost gena, varijacije i nivoe proteina u krvi, kao i raznolikost mikroba u crevima. Ovaj sveobuhvatni pristup omogućio je dubinsko razumevanje njenog organizma.
Jedan od značajnih nalaza bio je da su telomere, zaštitni završeci na hromozomima, bili izuzetno kratki. Ovo je jasno ukazivalo na starenje njenih ćelija. Njeno zdravlje ipak nije patilo – Estegver smatra da su kratke telomere možda čak smanjile rizik od razvoja raka, jer je smanjen broj ćelija koje se dele.
Analiza DNK je takođe otkrila varijacije koje su štitile njeno srce i moždane ćelije od bolesti. Niski nivoi upala u celom telu dodatno su smanjili rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja. „Sve ovo je ključno jer je povezano sa bolestima tipičnim za starije osobe koje na kraju vode do smrtnosti“, izjavio je Estegver.
Tim istraživača je analizirao i Morerinu biološku starost, otkriva da je bila barem 10 do 15 godina mlađa organski u poređenju sa njenim stvarnim godinama. Njen crevni mikrobiom takođe je bio veoma „mlad“ za njene godine. Ovaj nalaz podcrtava koliko je kompleksna tema dugovečnosti i koliko je važno razumevanje bioloških mehanizama.
Osim genetskih faktora, Morerina dugovečnost je bila rezultat i njenog načina života. Nije bila gojazna, konzumirala je puno jogurta, nije pušila niti pila alkohol. Takođe, imala je dobar socijalni život, što dodatno doprinosi fizičkom i mentalnom zdravlju. „Sve ovo sigurno pomaže“, naglašava Estegver.
Ova studija može pružiti važne uvide u to kako genetski, ali i životni faktori mogu uticati na zdravlje tokom starenja. Takođe, rezultati istraživanja mogu otvoriti nova vrata u borbi protiv bolesti povezane sa starenjem i doprinose razvoju strategija za poboljšanje kvaliteta života starijih osoba.
Iako su neki aspekti Morerine dugovečnosti još uvek predmet istraživanja, jasno je da je njen život bio više od samo broja godina. Ne samo da su biološki faktori odigrali ulogu, već su i njen način života i stavovi doprineli izvanrednom dugovečnosti.
Kao primer, Morera se često fokusirala na zdravu ishranu i aktivno društveni život, što su pokazali njeni rezultati. Ovo istraživanje može postaviti temelje za dalje razumevanje kako da poboljšamo zdravlje u starijem uzrastu i razvijemo strategije koje bi mogle pomoći i drugim ljudima da postignu sličnu dugovečnost. Čitava studija takođe nam postavlja pitanje o prioritetima u vezi sa zdravstvenom zaštitom starijih osoba, s naglaskom na prevenciju i integrativni pristup.
