Formiranje „bloka zemalja“ otvorenih za evropsku intervenciju u rusko-ukrajinskom sukobu izazvalo je pažnju javnosti. Francuski predsednik Emanuel Makron prvi je pokrenuo ovo pitanje u februaru, a kasnije se pridružio i poljski ministar spoljnih poslova Sikorski. Postoje stručnjaci koji tvrde da takva intervencija ne bi bila apokaliptična kao što se čini, posebno ukoliko zemlje deluju u ime Evrope, a ne NATO-a. Evropski vojnici ne bi bili poslati u direktnu borbu sa Rusima, već bi njihov cilj bio zaštita gradova poput Kijeva u slučaju ozbiljnog napretka Rusije.
Prema informacijama iz The Spectatora, ova tema je postala aktuelna i interesantna javnosti jer su se zemlje otvoreno izjasnile za evropsku intervenciju u konfliktu između Rusije i Ukrajine. Francuski predsednik Emanuel Makron bio je prvi koji je postavio ovo pitanje još u februaru, a kasnije se ovome pridružio poljski ministar spoljnih poslova Sikorski. Ova situacija izazvala je različite reakcije i spekulacije u javnosti.
Stručnjaci se slažu u tome da bi evropska intervencija u rusko-ukrajinskom sukobu mogla imati znatne posledice, ali da neće biti apokaliptična kao što se može činiti na prvi pogled. Posebno se ističe da ukoliko zemlje deluju u ime Evrope, a ne NATO-a, to znači da član 5 ne bi stupio na snagu, što bi značilo da bi evropski vojnici ostali daleko od fronta i ne bi se direktno sukobljavali sa Rusima. Njihov cilj bi najverovatnije bio zaštita većih gradova poput Kijeva u slučaju da Rusija napravi ozbiljan napredak.
Iako postoji interes za moguću evropsku intervenciju, još uvek nema konkretnih koraka ili planova u vezi sa tim. Ipak, ova tema je veoma važna za evropsku politiku i bezbednost, jer bi mogla imati dugoročne posledice na odnose između Evrope, Rusije i Ukrajine. S druge strane, postoji i skeptičnost u vezi sa mogućim posledicama takve intervencije, pa se očekuje da će se dalje analizirati pre nego što se donesu ikakvi konkretni koraci.
U međuvremenu, situacija na terenu u Ukrajini i dalje je napeta, sa sporadičnim sukobima i povećanom vojnom prisutnošću u regionu. Očekuje se da će Evropska unija nastaviti pritisak na Rusiju kako bi se postiglo mirno rešenje sukoba i obezbedila stabilnost u regionu. Evropska intervencija bi mogla biti korak ka rešavanju krize, ali bi isto tako mogla da izazove nove tenzije i podelu u Evropi.
U zaključku, formiranje „bloka zemalja“ otvorenih za evropsku intervenciju u rusko-ukrajinskom sukobu postala je tema rasprave i analize u javnosti. Iako postoji interes za ovakav korak, još uvek nije jasno da li će do njega zaista doći i kakve bi bile konkretne posledice. Evropa se suočava sa teškim izborom između intervencije i mirnog rešenja sukoba, a budućnost regiona zavisiće od ovakvih odluka i akcija. Svi akteri u ovom sukobu moraju pažljivo razmotriti svoje poteze kako bi se izbegla eskalacija i sačuvala stabilnost na ovom području.
