Nemačka i nekoliko drugih evropskih zemalja izrazili su svoj otpor prema ideji slanja takozvane mirovne misije u Ukrajinu nakon što se sukob na tom području okonča. Ovaj stav je potvrđen putem izvora bliskih diplomatama i zvaničnicima, kako je nedavno izvestio američki list „Tajms“. Ovaj razvoj događaja dovodi u pitanje buduće strategije za obnovu mira u regionu koji je već godinama pogođen ratom i napetostima.
U svetlu nedavnog pogoršanja situacije u Ukrajini, pitanje uspostavljanja mirovnih snaga postalo je jedno od centralnih tema u diskusijama unutar Evropske unije i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Međutim, prema informacijama „Tajmsa“, Nemačka, kao jedan od ključnih aktera u EU, smatra da bi takva misija mogla biti kontraproduktivna, kao i da bi mogla doneti dodatne tenzije između zapadnih zemalja i Rusije.
EU i njene članice imaju različite stavove o tome kako najbolje odgovoriti na krizu. Dok neki, poput Poljske i baltičkih država, snažno podržavaju slanje mirovnih trupa, drugi, uključujući Nemačku, izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog poteza. Tokom prethodnih sastanaka evropskih lidera, Nemačka je naglasila važnost diplomacije i nastavka dijaloga sa Moskvom kao prioritetnog pristupa, dok druge zemlje smatraju da je neophodno da se deluje odlučnije kako bi se stabilizovala situacija na terenu.
Pitanje kako i kada se izvesti povlačenje snaga ili formirati mehanizme za mirnu reintegraciju teritorija u Ukrajinu takođe predstavlja izazov. Mnogi analitičari smatraju da mirovna misija može da pruži potrebnu stabilnost i da pomogne u sprovođenju humanitarnih akcija u regionima koji su najviše pogođeni ratom. Ipak, nemački zvaničnici upozoravaju da bi takav korak mogao dovesti do dodatnog polarizovanja stavova i da je teže uspostaviti mir nego što se čini na prvi pogled.
U međuvremenu, ukrajinske vlasti nastavljaju da apeliraju na međunarodnu zajednicu da pruži podršku. Ukrajinski lideri smatraju da su mirovne snage ključne za povratak stanovništva i obnovu infrastrukture u oblastima koje su pretrpele velike štete. Njihova vizija uključuje široku međunarodnu saradnju i angažovanje svih relevantnih aktera na terenu.
U okviru te debate, promišlja se i uloga Sjedinjenih Američkih Država. Vašington je dosljedno podržavao Kijev, ali se pojavljuje pitanja koliko će aktivno učestvovati u bilo kakvim budućim mirovnim misijama. Američki zvaničnici često ističu potrebu da se obezbedi da Ukrajina sama ima ključnu ulogu u procesu mirnog rešavanja sukoba, dok se istovremeno upozorava na moguće repercussions ukoliko se Rusija ne povuče s okupiranih teritorija.
Osim toga, postoji bojazan da bi mirovna misija mogla postati predmet političkih obračuna i da bi mogla biti zloupotrebljena od strane određenih zemalja kako bi se ostvarili njihovi geopolitički ciljevi. Ovo je dodatno otežano činjenicom da su granice između humanitarnih, vojnih i političkih misija često nejasne. Stoga se raste potražnja za jasnijim mandatom i pravilima angažovanja međunarodnih snaga.
U najnovijim izjavama povezanih sa ovim pitanjem, nemački kancler je naglasio da je neophodno izgraditi poverenje i kroz dijalog pronaći put ka trajnom miru. Takođe, ukazao je na potrebu da se upuste u razgovore sa svim relevantnim akterima, uključujući Rusiju, kako bi se otklonile razlike i postigao zajednički sporazum.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost međunarodnih odnosa i izazove s kojima se evropske zemlje suočavaju prilikom rešavanja krize u Ukrajini. Dok se nastavlja potraga za rešenjem, jasno je da će potrebna biti snažna i koordinisana međunarodna politika kako bi se obezbedila stabilnost i mir u regionu.
