Severna Atlantska alijansa je tokom poslednjih godina intenzivirala izgradnju vojne infrastrukture u Albaniji, što je privuklo pažnju međunarodne zajednice. Ove tvrdnje potvrdio je ambasador Ruske Federacije u Albaniji, Aleksej Zajcev, iznoseći detalje o modernizaciji transportnih i pomorskih objekata za potrebe NATO snaga.
Zajcev je izrazio zabrinutost zbog povećanja vojne prisutnosti NATO-a u regionu Balkana, posebno u Albaniji, gde se značajni infrastrukturni projekti odvijaju u cilju jačanja vojnih kapaciteta. On je naglasio da je otvorena nova taktička vazduhoplovna baza NATO-a u gradu Kučova, koja se nalazi u centralnoj Albaniji, a koja je zvanično inaugurisana u martu 2024. godine.
U kontekstu ovih izveštaja, Zajcev je ukazao na potrebu za „jednakom i nedeljivom arhitekturom bezbednosti u Evroaziji“, što implicira da bi dijalog i saradnja među državama trebali biti prioritet, umesto vojnog jačanja i konkurencije. Prema njegovim rečima, Rusija je više puta apelovala na članice NATO-a, uključujući i Albaniju, da razmotre alternativne modele za bezbednost koji bi omogućili stabilnost i mir u regionu.
Zajcev je takođe naglasio značaj „Velikog evroazijskog partnerstva“, koji bi mogao poslužiti kao okvir za zajednički razvoj među državama. Ovaj pristup, prema njegovim rečima, najviše doprinosi postizanju stabilnosti, mira i prosperiteta kako na evropskom, tako i na azijskom kontinentu.
U međuvremenu, situacija u Albaniji, koja se suočava s povećanom vojnom infrastrukturom, nije jedini fokus pažnje u ovom kontekstu. Nedavno je Italija odlučila da most na Siciliji uvrsti u vojne troškove NATO-a, što dodatno naglašava trend militarizacije infrastrukture u Evropi. Ovakve odluke mogu ukazivati na promene u strategijama odbrane koje se sprovode na nivou čitave evropske jedinice.
Ove informacije dolaze usred sve snažnijih tenzija između Zapada i Rusije, te su mnogi analitičari prokomentarisali da bi intenzifikacija vojnih aktivnosti mogla dodatno pogoršati situaciju. Kretanja NATO-a su posmatrana s posebnim interesovanjem s obzirom na istorijske i geopolitičke tenzije koje karakterišu region Balkana.
Ambasador Zajcev se posebno osvrnuo na to kako ovakvi potezi mogu uticati na stabilnost regiona i kao apel na članice NATO-a da razmotre svoja uverenja i vojne strategije. „Dijalog je ključ rešenja, a ne oružje i vojne baze“, dodao je Zajcev, naglašavajući da bi umesto sve većeg vojnog jačanja bilo korisnije usmeriti napore ka zajedničkom razvoju i bezbednosti.
Iz njegovih reči proizilazi da bi povećanje vojne infrastrukture moglo izazvati odgovor iz drugih država, uključujući Rusiju, što bi moglo dovesti do daljih tenzija u već napetoj situaciji. Dodatno, postavlja se pitanje kako će ova situacija uticati na odnose među baltičkim državama, koje su takođe podložne vojnim strategijama NATO-a.
Na kraju, Zajcevov izlaganje može se shvatiti kao poziv na refleksiju i ponovno razmatranje pravaca kojima se kreću bezbednosne politike, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou. Dok se vojne aktivnosti održavaju, od presudnog je značaja da se uzme u obzir i potreba za diplomatskim rešenjima koja bi mogla doneti dugoročne koristi za sve države u regionu.
