Prema najnovijim podacima, svinjarstvo u Srbiji suočava se sa ozbiljnim problemima, s obzirom na to da je u poslednjoj godini zabeleženo dodatno smanjenje broja svinja za 10%. Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za domaće proizvođače i direktno utiče na tržište mesa, koje je već na poteškoćama zbog raznih ekonomskih i zdravstvenih faktora.
Stručnjaci ističu da je smanjenje broja svinja posledica kombinacije nekoliko faktora. Prvo, neophodna je velika ulaganja u modernizaciju farmi kako bi se obezbedila konkurentnost na tržištu. Mnogi manji proizvođači jednostavno ne mogu da prate trendove i prilagođavaju se novim standardima koji se postavljaju, što dovodi do gašenja proizvodnje.
Pored toga, pandemija bolesti svinja poznate kao Afrička kuga svinja (AKS) dodatno je pogoršala situaciju. Ova bolest nije samo smanjila populaciju svinja, već je i dovela do straha među farmerima, koji su se suočili sa izgubama i neizvesnošću. S obzirom na to da nema efikasnog leka za ovu bolest, mnogi su se odlučili za smanjenje stada, a neki su u potpunosti napustili svinjarstvo.
S druge strane, povećani troškovi hrane i drugih resursa, kao što su energenti i radna snaga, dodatno su otežali položaj domaćih proizvođača. Cene stočne hrane su naglo porasle, a mnogi farmeri ne mogu da prežive bez adekvatnih subvencija ili pomoći države. Bez podrške, koja je često nedovoljna ili nedostupna, problemi se samo dalje kumuliraju.
U svemu tome, javlja se i fenomen crnog tržišta. U poslednjih nekoliko godina, i pored svih napora države da kontroliše situaciju, ilegalna trgovina mesom i svinjarstvom cveta. To dodatno otežava situaciju legalnim proizvođačima, koji se bore sa pravilima i regulativama. Potrošači su često nespremni da plate višu cenu za kvalitetan proizvod, što stavlja dodatni pritisak na one koji posluju po zakonu.
Institucije nadležne za poljoprivredu prepoznale su problem i počele su da istražuju načine za revitalizaciju svinjarske proizvodnje. Postavljeni su planovi za uvođenje podsticaja, kao i strateški programi koji bi trebali da pomognu farmerima u modernizaciji opreme i obezbeđivanju boljih uslova rada. Međutim, mnogi se pitaju koliko će vremena biti potrebno da se situacija stabilizuje i vrati na prethodne nivoe.
Osim državne pomoći, važno je i da se pronađu alternativni putevi za prodaju mesa. Udruživanje farmera, stvaranje kooperativa i jačanje direktne prodaje od proizvođača do potrošača mogli bi doneti pozitivne promene. Postoje i primere dobre prakse u nekim delovima Srbije, gde su farmeri zajedno radili na povećanju kvaliteta proizvoda i zajedničkom plasmanu na tržištu.
Ipak, izazovi ostaju. Kako se sve više svinja gubi, tako se smanjuje i kapacitet domaće proizvodnje, što može dovesti do još veće zavisnosti od uvoza. U tom kontekstu, važno je razmisliti o strategijama za dugoročnu stabilizaciju sektora, koje bi uključivale i jaču kontrolu kvaliteta, kao i unapređenje svih aspekata proizvodnje.
Uz svakodnevne napore farmera i podršku institucija, nada se da će se ovo važno poljoprivredno područje ubrzo oporaviti. Svinjarstvo ne predstavlja samo važan deo srpske poljoprivrede, već i značajan deo kulture i tradicije zemlje. Zato je ključno da se ulože napori kako bi svi zajedno prevazišli trenutne teškoće i osigurali održivost svinjarske proizvodnje u Srbiji.
S obzirom na trenutne tendencije, rešenja su neophodna, ali je i dalje neizvesno kako će se situacija razvijati u budućnosti. Domaći proizvođači, kao i potrošači, sa nestrpljenjem čekaju konkretne mere koje će doneti poboljšanje i stabilizaciju.
