Ministar za javna ulaganja i predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke (SNS), Darko Glišić, je u nedavnom intervjuu ukazao na porast nasilja koje se događa u akademskim institucijama u Srbiji. On je istakao da je mislio da se nikada više neće ponoviti nasilje poput onog u Nišu 21. marta, ali je događaj u Novom Sadu, gde je dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, Patrik Drida, bio žrtva fizičkih napada, bio još gori.
Glišić je na TV Pink rekao da su u Novom Sadu imali priliku da vide eskalaciju nasilja. On je ukazao na to da su napadači povredili dekana i onemogućili mu pristup hitnoj medicinskoj pomoći. Prema njegovim rečima, hitna pomoć nije mogla da dođe zbog blokade koju su napravili protestanti, koji su takođe bušili gume automobila. Ova situacija je, kako je Glišić naveo, došla do apsolutne i jasne većine, koja je omogućila Dridi da obavlja svoje dužnosti.
Ministar je izrazio zabrinutost zbog učestalosti takvih incidenata i dodao da se u grupi koja je izvršila nasilje gotovo da ne nalazi student, što ukazuje na to da u pitanju nisu samo studenti koji protestuju, već i šira grupa ljudi koja koristi nasilje kao sredstvo pritiska.
U svetlu ovih događaja, isti incidenti postavljaju važna pitanja o stanju akademske zajednice u Srbiji i njenoj sposobnosti da obezbedi osnovne uslove za rad i učenje. Fakulteti bi trebali biti mesta gde se studenti i profesori mogu slobodno izražavati bez straha od nasilja.
Dalje se postavlja pitanje o odgovornosti institucija. Da li su univerziteti dovoljno zaštitili svoje članove? Da li se preduzimaju adekvatne mere za obezbeđivanje sigurnosti ili su sadašnja rešenja nedovoljna? Ovakvi incidenti potencijalno mogu narušiti ugled institucija jer pokazuju da se nasilje može desiti čak i na mestima gde bi trebalo da vlada mir i akademska razmena ideja.
S obzirom na sve veći broj sličnih incidenata, važno je da se preispitaju postojeći mehanizmi prevencije nasilja. Organizacije unutar univerziteta trebaju više da se angažuju i ponude jasne protokole kada se suoče s nasiljem.
Društvo kao celina takođe ima svoj deo odgovornosti. Sagledavanje uzroka nasilja u zajednici je ključno za njegovo razumevanje i prevenciju. Razvijanje kulture tolerancije i demokratskog dijaloga omogućilo bi mladima da svoje nesuglasice rešavaju na miran način, bez pribegavanja nasilju.
Kultivisanje akademskih vrednosti kao što su poštovanje, otvorenost za različite ideje i kritičko mišljenje može doprineti smanjenju tenzija unutar zajednice. Obrazovne institucije bi trebale biti lideri u ovom procesu, ispod čega se nalazi potreba da se obezbede obuke i resursi za studente i zaposlene o prevenciji nasilja i sukoba.
U analizi svih ovih događaja, važno je postaviti pitanje kako reagovati kada se pojave situacije nasilja. Uloga medija u izveštavanju o nasilju i njegovim posljedicama može biti od ključne važnosti. Mediji imaju odgovornost da pružaju tačne informacije i ne podstiču strah ili paniku, već da pomognu u razumevanju situacije.
Osim toga, javna uprava treba da igra aktivnu ulogu u promovisanju bezbednosti u obrazovnim institucijama. Učestvovanje u javnim raspravama, kao i razvijanje politika koje se fokusiraju na prevenciju nasilja, može pomoći u izgradnji sigurnijeg okruženja za sve.
Na kraju, u društvu gde se nasilje sve više normalizuje, važno je raditi na jačanju zajednice i povezivanju među ljudima. Tako možemo stvoriti okruženje gde je dijalog i mirna razmena misli moguća, a nasilje postane izuzetno, a ne norma.
