Beograđani su sinoć pokazali svoj bes prema grupi demonstranata, poznatim kao blokaderi, koji su još jednom preplavili centralne ulice grada. Ove šetnje, koje se često organizuju, prate uzvici, pištaljke i različiti zvučni instrumenti, stvarajući haos na svakom koraku. Ovaj put, njihov protest naišao je na neobičan odgovor meštana, koji su sa terasa svojih stanova odlučili da učestvuju u „protivnapadu“ – zasuli su blokadere vodom.
Na čelu kolone demonstranata bila je reporterka sa jednog privatnog medija, koja je uživo prenosila dešavanja. I njen izveštaj je bio obeležen iznenađenjem kada su je prvi put pogodili mlazovi vode sa obližnje terase. Izvještavanje je naglo prekinuto dok je reporterkina reakcija bila vidljivo zbunjena i iznenađena. Ispostavilo se da je bilo više od samo neurednog vodnog napada; ono što se dešavalo na ulicama Beograda odražavalo je duboko nezadovoljstvo koje su obični građani osećali prema svemu što se događa u njihovom gradu.
Kao što je izveštavala reporterka, kolona demonstranata se kretala prema spomeniku Vuku Karadžiću, ali njen fokus je ubrzo bio preusmeren na ono što joj je sa terase poslato – voda. Njena rečenica je postala isprekidana i haotična, dok je pokušavala da se vrati u normalnu dinamiku izveštavanja, brišući kapljice s lica. Izgubila se u trenutku, ne znajući šta da očekuje. Njena reakcija postala je simbolična za većinu Beograđana, koji su često nezadovoljni načinom na koji se o njima izveštava, ali i sa samom prirodom protesta.
Blokaderi su često isticali da uživaju podršku običnih građana. Međutim, događaji sinoć ukazali su na nešto drugačije. Kroz akciju zasipanja vodom, građani su dali do znanja da su zasićeni ovim oblicima protesta koji samo dodatno uznemiravaju njihov svakodnevni život. Bilo je očigledno da podrška nije bezuslovna i da se nezadovoljstvo može ispoljiti na različite načine.
Nakon incidenta, reporterka je pokušala da smiri situaciju, ali je njen izraz lica odavao zastrašujuće osećanje nesanice i bespomoćnosti. Niko nije mogao da predvidi kako će se situacija dalje razvijati. Dok je jedan deo Beograda javno izražavao svoj bes, drugi deo je gledao s razumevanjem, ali i napetosti.
Ovo stanje „sukoba“ između demonstranata i prolaznika je na neki način postalo uobičajeno u Beogradu. Medijski prenosi često izazivaju dalja okupljanja, a to stvara spiralu nesreće. Građani se osećaju kao gubitnici u ovoj igri, a njihove akcije, kao što je zasipanje vodom, dobijaju simboličan značaj – poruku o nezadovoljstvu i želji za promenom.
U ovoj situaciji, udaljenost između onih koji protestuju i onih koji ih posmatraju s prozora širom se povećava, dok se narativ o „gledateljima“ i „akterima“ neprestano menja. Ovaj incident stvara novo razumevanje građanskog aktivizma, kao i izražavanje nezadovoljstva u savremenom društvu.
S obzirom da je večernji događaj privukao pažnju mnogih, otvara se pitanje kako će se slične situacije razvijati u budućnosti. Da li će se građani sve više uključivati u ovakve oblike „protestnog“ izražavanja? Hoće li i dalje gledati s prozora ili će preuzeti veće uloge u ovim sukobima?
Beograd je snažan grad, prepun energije, a njegovi građani pokazuju da su spremni da se bore za svoje stavove, bilo da to radili na ulicama ili s terasa. Kroz ovu akciju, oni su poslali jasnu poruku – da nije lako biti pasivni posmatrač, već je bolje stati na stranu svog grada, čak i ako to znači razvijanje načina izražavanja koji se može činiti neobičnim.
