Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto. Odluka uključuje i zadržavanje kamatnih stopa na depozitne olakšice na 4,5 odsto, kao i kreditne olakšice na 7,0 odsto. Centralna banka je objavila ovu informaciju, naglašavajući da su prilikom donošenja odluka uzimani u obzir trenutni ekonomski parametri, uključujući ostvarenu i očekivanu inflaciju, kao i različite faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja.
Uprkos prethodnim predviđanjima, inflacija u Srbiji je pokazala značajnu volatilnost u poslednjim mesecima. Tako je međugodišnja inflacija, nakon što je u maju zabeležila usporavanje na 3,8 odsto, u junu ubrzala na 4,6 odsto, a u julu se dodatno povećala na 4,9 odsto. Ovo povećanje inflacije može se delimično pripisati nepovoljnim vremenskim uslovima koji su negativno uticali na cene hrane, posebno neprerađene hrane, i to naročito u periodu početka tekuće poljoprivredne sezone.
Analitičari su istakli da je odluka o zadržavanju kamatnih stopa očekivana, s obzirom na trenutne inflacione pritiske. Inflacija se i dalje nalazi iznad ciljanog nivoa, što ukazuje na potrebu za pažljivim praćenjem daljih promena. U ovom kontekstu, centralna banka je naglasila važnost stabilnosti cena kao ključnog cilja svoje monetarne politike.
Pored inflacije, Izvršni odbor je razmotrio i druge ekonomske indikatore, uključujući rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji u poslednjem vremenskom periodu pokazuje znake postepene stabilizacije. Tokom prvih šest meseci 2023. godine, ekonomija Srbije je zabeležila rast, iako su globalni ekonomski problemi i dalje prisutni. Optimizam u vezi sa rastom BDP-a može se povezati s očekivanjima o oporavku domaće potražnje i investicija, što će doprineti jačanju ekonomske aktivnosti.
Na stranu domaći pokazatelji, međunarodna situacija takođe igra značajnu ulogu. Cene energenata i osnovnih sirovina na svetskom tržištu su se stabilizovale, ali se predviđa mogućnost daljih fluktuacija usled geopolitičkih tenzija i promenljivih klimatskih uslova. Ove promene mogu imati direktan uticaj na inflaciju i dalju ekonomsku politiku Srbije.
U ovom trenutku, fokus centralne banke na ustabiljavanje inflacije i održavanje ravnoteže između ekonomske podrške i inflacionih pritisaka ukazuje na pragmatičan pristup. U celi proces uključeni su i različiti instrumenti monetarne politike poput repo operacija i obavezne rezerve, što može omogućiti dodatnu fleksibilnost u uslovima promenljivih ekonomskih okruženja.
Prema mišljenju ekonomskih stručnjaka, pratiće se i dalje reakcije tržišta na zadržavanje kamatnih stopa, a posebno će biti zanimljivo kako će ovo uticati na kredite i štednju građana i privrede. S obzirom na trenutne inflacione pritiske, očekuje se da će privreda i potrošači reagovati s oprezom, što bi moglo uticati na dinamiku potrošnje i investicija u budućnosti.
U zaključku, situacija u vezi sa inflacijom i kamatnim stopama predstavlja složen izazov za Narodnu banku Srbije. Zadržavanje postojećih kamatnih stopa ukazuje na to da centralna banka deluje proaktivno u nastojanju da održi stabilnost domaće ekonomije, dok istovremeno prati sve promene koje dolaze iz unutrašnjeg i spoljnog okruženja. U budućnosti, ključni faktori kao što su kretanje cena hrane, energetski resursi i makroekonomska stabilnost biće od velike važnosti za pravac monetarne politike u zemlji.
