Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da njegova namera da se kandiduje za treći predsednički mandat „nije šala“, uprkos tome što je to zabranjeno Ustavom Sjedinjenih Američkih Država. U intervjuu koji je dao za En-Bi-Si njuz (NBC News), Tramp je naglasio da je prerano razmišljati o njegovim političkim planovima. Međutim, dodao je da postoje načini na koje bi se to moglo ostvariti, ali nije dao detalje o tim metodama.
Prema Ustavu SAD, predsednici mogu biti na vlasti maksimalno dva manda, bilo uzastopce ili ne. Tramp je uspeo da dokaže svoju odlučnost i u prethodnim izborima, a sada ponovo vreba priliku da se vrati na političku scenu. Njegova najava dolazi u trenutku kada je politička scena u SAD-u vrlo dinamična i podeljena.
Tokom njegovog mandata, Tramp je stekao brojne pristalice, ali i protivnike. Njegova ostavština obuhvata mnoge kontroverze, od politike prema imigraciji do upravljanja ekonomijom, a njegovo vođenje je često bilo predmet žestokih rasprava i kritika. Bez obzira na sve, Tramp i dalje uživa podršku značajnog dela američke populacije, što bi mu moglo pomoći ukoliko se odluči na novi politički izazov.
Mnogi analitičari smatraju da je ova izjava Trampa više pokretanje diskusije o budućnosti njegove političke karijere nego konkretna najava. U poslednje vreme, bivši predsednik često se pojavljuje u medijima i nastavlja da se angažuje u političkom diskursu, što ukazuje na njegovu nameru da ostane relevantan i u fokusu javnosti.
Pitanje njegovog eventualnog trećeg mandata dodatno komplikuje situaciju u kojoj se nalazi američka politika. Pored Ustava, postoji i zakonski okvir koji uključuje brojne druge faktore poput stranačkih pravila i izbora, što dodatno otežava njegovu kandidaturu.
S obzirom na to da je predsednički mandat u SAD-u ograničen na dva uzastopna perioda, Trampova izjava može biti viđena kao provokacija ili čak testiranje granica prihvatljivosti unutar stranke, kao i šire javnosti. Njegovi najbliži saradnici komentarišu da Tramp ne bi odustao od svojih ambicija, bez obzira na izazove pred njim, ali i upozoravaju da sve zavisi od podrške njegovih birača i stranačkih institucija.
Na internetu se već vode rasprave o ovoj temi, a pristalice i protivnici Trampa razmenjuju komentare. Mnogi se pitaju kako bi se njegovo eventualno „ustavno zaobilaženje“ moglo odraziti na američku demokratiju i stabilnost. Poznavatelji političkih prilika u SAD-u smatraju da se Trampov potez može shvatiti kao jačanje polarizacije među Amerikancima, što bi moglo imati dugoročne posledice po političku klimu u zemlji.
Iako su njegove reči o mogućem trećem mandatu shvaćene sa skepsom, one su takođe podstakle široku debatu o tome šta bi značilo da Tramp ponovo bude na čelu zemlje. Da li bi njegov povratak značio nastavak najkraćih i najkontroverznijih političkih praksi koje je forsirao tokom svog mandata, ili bi mogao doneti promene koje bi uticale na način vođenja američke politike?
Bivši predsednik takođe nije isključio mogućnost da njegove političke ambicije mogu uključivati druge načine uključivanja u politiku, a ne nužno kandidaturu za predsednika. Njegovo načelo je jasno – ostati relevantan u političkom životu i iskoristiti svoje simpatično jake veze s javnošću.
Kako se približavaju izbori 2024. godine, pažnja medija i javnosti biće usmerena ka Trampovim narednim koracima i načinima na koje će pokušati da oblikuje svoju političku budućnost. Bez obzira na to šta se dogodi, jedno je sigurno: Trampova politička karijera i dalje će biti predmet rasprave i analize.
